Просветни гласник

КА ПОЗПАВАЊУ КРШЛ ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ

кречњачком терепу око Мајдаппека. Ствара се и бигар испод целог овог гребена а има га миого испод Затона у долини М. Пека. То сведочи о великој растворљивости овога кречњака, која је узрок грађењу иодземних шупљина, саломима и строиоштавању. 1 ) И обадва Пека, Мали и Велики, који не извиру на кречњачком земљиптту овога ланца, нролазећи кроз њега, пробијају се кроз два краћа тавника и изпосе при врелу готово исту количину воде, које им у понору нестаје. Мали Пек тече де Гајкове Реке кроз кристаласто земљиште, ту удара на једну кречњачку косу од Старице, понире у Пећину, па избија оиет код Затона. В. Пек протиче такође кроз тавник од села Дескове до Дебелог Л.уга. Ј ) Сто у проФилу има траиезоидан облик; изгледа гломазна и неспретна нланина, а види се, осим са већих врхова и са банатске стране ; из долине Поречке Реке укаже се пред Клокочевцем; види се и из долине Злотске реке. Хоризонат са њега спада у најпространије хоризоате у Источној Србији. Он је за северни део Источне Србије оио, што је Ртањ зајужии; што је Сува Планина за област Нишавску и Облик за област Ветерницс. 3 ) Од Стола и његова ланца настаје на југу права кречњачка и кршпа област Источне Србије. Она је орографска целина, а ако би се у тој целини дали издвајати засебни делови. Преко Гарвана овај је ланац у вези са Хомољским Планинама, и преко Стола ') У тамошњом иароду постоји вера, да се угиба онај суват на Столу, који смо поменули. *) Милићевић Кнежевина Србија отр. 941. 3 ) И са Старице је велики видик и ако није због горе потпуно отворен ка Пеку. С ње се виде планине кристаласге иа истоку од ње, које смо помињали; виде се Голе Планине, иланине, око Пека, Свређел и Маркова Крчма, Хомољске и Бељаница.

са „Голубињским или Подгорачким." Извесно је, да долина као што је Млавина није никаква међа између Хомољских Плаиииа и Бељанице, и веза орогра®ска није прекинута, јер Хомољска клисура, коју је Млава пролокала, да би пропустила воду хомољскога језера, а нарочито каменнти одсеци Вукана и Јежевца, говоре јасио да је то земљиште једна целина. Оно је и геолоипш с обе стране једнако. Између Бељапице и Хомољских Планнна постоји н неносредна веза преко Зуричких Брда. Тако исто у изворној области Ресаве и Злотске Реке, Бељаница је на широко зглобљена са „ Голубињским планишша," Ј ) ') Од .сада ћу у овој расправици звати увек „гуљанску или гулијанску" планину Сврљишком, а ((Голубињске® или в хајдучке» нли „подгорачке" планине називаћу Кршем Источне Сроије. Оба су прва назвања погрешком унесена у нашу гпограФСку књижовност, па се кроз њу провлаче и до данас, и ако немају уза се ничега, што би им давало права да буду имена. «Голубињске или Хајдучке плапине" употребљене су као имена орограФска пајпре у једном за геограФију Србпје у опште врло важном делу : Штатистичкое описаше Срб1е (со землеописашемг ове земл!) на србснш езикЂ преведсно и издано СтеФаномг Милошевичв 1 822 г. И ако није нпгде поменут ппсац, из расматрања овога дела изводп се са доста поузданости закључак, да га је писао неки аустријски официр. У овом су делу, дакле те планине најпре назване ( ,голубињске или хајдучке." — Вук у в ГеограФическо - статистичком описанију Србије (Даница за 1 827 г. стр. 25 до 120) такође их тако зове. Разгледајући дојакошње радове на географији, да бих их могао нроценити и изнаћи порекло појединим Фактима и мислима, дошао сам до закључка, да се Вук у овом геограФском раду, који је у осталом од врло велике вредности, помагао преводом Милошевићевим. Ово нарочпто вреди за Источпу Србију, коју је Вук мање но остале крајеве познавао. Отуда је он узео назвање <( голубињске или хајдучке планине," па и друга погрешна имена код Вука узета су из Милошевићева превода као Мосна планина, у којој је Ртањ, Хам (Бељаница) између Млаве н Ресаве, Гледићке планине и т. д. Доцпије, до новпјих радова, нема ни једног озбиљнијег изворног рада на геограФији : сви примају и упосе без пкакве критичности материјал Вуков и Милошевићев. Отуда је то назвање, па и без примедбе, задршано у свима ранијим геограФијама. Оно је