Просветни гласник

КЛ ПОЗНАВАЊУ КРША ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ

11

с деспе, а Влизпом н Равиом с леве стране. Она је од иластичког значаја за ово земљиште, јер се на љој сударају разни орограФски нравци; на и ширина јој је велика а висииа, релативно нрема висини планина око ње, незнатна, судећи но хипсометријским подацима, које сада имамо. 1 ) Ширина те удољине иснод Стола износи у средњу руку 6—7 км., а на најпшрем, месту, правом пругом која би састављала Горњане са горњим током Близне око 11 км. Средња јој је висина око 300 м. а једна је од пајнижих тачака у њој Милошева Еула на саставцима Црнајке и Шашке (124 м.) 2 ) Тежиште ове орограФске удољине много је више у њеној ширини но у дубини. Земљиште је већином гранитно, а иснресецано јаругама потока и долинама Л.озовице и Љубаве. Газвођа су ниска тако, да се цело земљиште издаје за пизак заравањ, који јс доцније ерозијом испарчетан и исподељивап. Еоса, окосина и заравањака има много но овој удољини као Врба, Дураш, Бубап, поље Црнајско (Кг.мпу Црнгјвшће), које се састојц из палеозоичких шкриљаца и ко.је се као какав рт увукло између Црнајке и Шашке. Из ове се удољине диже готово управНо Сто и његов гребен, који се и прн орограФској иодели Источне Србије не може никако везивати са иланинама северно од њега. Права линија, у којој овај кречњак иалеже на кристаласте шкриљце наводи па мисао, да је овде и велика илапипска пукотина, која одваја та два терена. СтратиграФска и тектонска испитивања паше земље иису дотле одмакла да би се о том могло с поуздањем говорити, али, и ако овде нема терми и еруитивних стена, које карактеришу дислокационе линије, та права ') Драгашевић Гласник уч. др. XXXVI 115 п 110 стр. Уз овај Гласник додата је хипсометрнјска карте Млаве и Пека од Драгашевића.

2 ) Драгашевић. Гласник XXXVI стр. 115.

геогностичка међа захтева да се ово земљиште с те страие боље разгледа. На овако великом одстојању од Стола до Старице, ако занемаримо мали прекид нред Старицом, имамо готово континуалан гребеп кречњачки, па којем осим Стола и Средњега Камена па Старици, који се исгичу и обликом својим и висином, нема ни једнога више виса, да би се ма по чему истицао над осталима и кварио једнОликост ланца. Цео гребен састављен је од једрога сенонскога кречњака, а има природу наразитскога гребена, јер лежи или на граниту (Сто) или на кристаластим шкриљцима (Гарван и Крш) или на палеозоичним шкриљцима (Старица). Занимљиво је да слојеви кречњачки на Столу леже готово хоризонтално. Гранит, који чини иодлогу Стола, као и крисгаласти шкриљци и иешчар били су и подлога трансгресији горње креде.') На Старици су слојеви кречњака тако иснретурани, да им је веома тешко и у окнима и поткопима одредити правац простирања н испробијани су трахитским стенама. Падине југоисточне овога гребена пису онако камените и окомите као оне окренуте кристаластом земљишту на северо-истоку. Цео гребен има затаванак, који је иа Столу простран и служи за исиуст и насишта стоци села Луке, а па Старици нрелази у њепу југо-западну падину и има по себи много вртача, које су испуњене црвеном глином (1;егга гозза). Вртача има и по осталом ') Огуда је са свим без основа оно разлагање код г. Драгашевића (Гласн. стр. 2С5) да облик врха Столова «изгледа у неку руку као кратер" или оио да изгледа «да је Црни Врх већ био ту кад су Сто и Бељаница земну кору пробијалп и кршили је® Исте је вредности и оно о Столу на 267. стр. Можда је г. Драгашевић био на ово наведен напоменом код Хердера : в Вет Оес1апкеп, (Јав (Пезе Маиег, 80\у1е дег "УУга1а ипс! <1ег 81о1, Јигсћ с1еп етрогз1е%епг1еп ЗхепИ етрог^ећоћеп у/от(Јеп зеј, капп 81сћ (1ег {огвсћепЈе Оео^позјб^ пјсћ4 еп121ећеп (Вег§тапшасће Ке18е т ЗегћЈеп р. 37). 2*