Просветни гласник

О П ЛАНИНАМА

одредитп; по свој прнлици било је то доста рано у терцијеру. Веза између Северие и Јужне Америке и измеђ Азије и Африке много је познијег датума и створена је нотиуно тек тако око свршетка терцијерног доба. Разлог, са кога је све ово што напоменусмо од особнте важности при говору о достанку Алпа и других сдичних планина, у томе је, што се овде видн веома јасно изражена веза нзмеђ места негдашњег ,средоземног мора" н главне зоне млађих веначних планина, и што европско-азијска грана те зоне пада сасвим у домен тога мора, од кога је наше данашње Ср'ЈДОземно Море само мали остатак. Наравно да нређашње Средоземно Море није увек .имало један и исти домеи, но се кашто веома ширило;, час здраво сужавало; за време друге нодовиие Формације креде н. др. била је и цела Сахара под Морем, а иначе она је вазда, за време целог мезозончког нериода, била сува земља; исто тако иа границиизмеђ јурског и кретацејског доба, била је и цеда Средња Еврона сува земља 1Ш1 покривена само повећпм језерима, а и норед тога за време мезозоичке пернјоде често је се море иовдачидо са овога краја. Само региоп веначних рданина ноказује стадиу п непрекидну седиментацију свих геодошких творевнна мезозоичкога доба, без икаквих уметака сувоземних идц сдатководних насдага, које се тек снораднчно јављају тек до ободу неких старих острва. Регион веначних иланина био је дакле у мезозоичко доба вазда окуаиран „ Средиземним Морем" тадшшм , међутнм севериији и јужнији" дедови земљнне површине, којн се у позније доба нису нн набиралн, ирнспевалп су само нривремено под море. Са овим се врло лено сдаже и то, што свп седименти, које впђамо у региоиу веначннх цданина, идн, као што се то може рећи у најшнрем смпсду, сви седименти алаијског региона ноказују вазда карактер творевнна, кој С су се ствараде у дубокој води, у нучинн морској н дадеко од обала. Ово важн и])ВО за алнијске плаипие у Евронн, алп осим тога, у кодико то наше дссадање пскуство тврди, н за оие веначне пданине, бар заКрим Кавказ п Химадаје зиамо то носигурио.

Кад прегдедамо све што смо доеад рекди, онда као највероватнији резудтат издази ово: За време мезозоичке перноде био је цео континентадни рејои старог света једним ведиким и дугим морем подељен у две половине, једну северну и једну јужну. Ово море нмадо; је један дубок басен, који можда за све мезозоичко доба нпје постајао сувим, и из кога се оно вазда и нреко окодних предеда ширило, кад више кад мање, по правилу иа Север а к сшто и на Југ; центрадни нак део његов био је вазда најдубљи и у њему су седнменти достигли огромну моћност. Кад затнм наступнше оне ведике промене у кори земљиној, онда се баш у наЈДубљим овим дедовима поменутога мора извршнло оно карактернстичио збпјање и набпрање а услед тога дакде и нздавање сдојева; оно што је дотде бидо дно морско набра се, узднже се н створн се мадо по мадо читавом планином. И тако додазимо до интересантпог резудтата: да су баш најдубљи дедови у рејону старога света ностадн највише и највеће иданине његове. Значај овог Факта најбоље ћемо разумети, кад замислимо анадошки сдучај у данашње доба. Мезозончво Средоземно Море има у извесном ногледу сдичностс данашњнм Атланским Океаном. При иснитивању Атланског Окејана констатоваи је ннтересантан Факат, да се.највећа дубипа његова не надазн но среднни му, 110 внше до обаде, а да се средином овом, од Севериог на до Јужиог Медепог Мора, нротеже једно тадасно узвншење, у кога је венац само на 1500 Фати иснод ннвоа морског, међутнм с обе страие његове имамо дубдне од 2600 до 3800 фнти . Овај подморскп венац надвишује дакле, иа сваки начнн благо издижућн се, своју околину просечно за 1700'". Замисдимо сад да се усдед набнрања земљине коре н дејства овпх ндапинотворнпх снла номенути нодморски венац цздигне сасвим нз Атданског Океанаи створи моћиом веначном планином,онда би та нова нданина нрема Атланском Океану стајала у нстом одпосу, ка;> наше данашње веначне иланнпе нрема мезозончком Средоземом Мору. •Да ли пам иак овај нодморски венац у центру Атланског Океана представља први ночетак, ембрнон какве будуће плаинне , што се у току мнднјуна годииа достунпо ствара, јесте ннтање, на које данас днкако неможемо