Просветни гласник

108

ЗАПИСНИК ГЛАВПОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

1). Да у оиој кјбизи нема ничега, ради чега она не би могла да се иусти у школу; 2). Да се у њој, иа протпв, говори о ономе што је најпотребније нашој иародној настави и књижевности; 3). Да је језнк и стил, интернункцнја и чистота штампе пзнад критике; 4). Да је писац као књижевпик стекао толико права и засдуга, да му моасемо поверити и све оно, што би оп сбм имао да дода п допуни још у овоме делу; 5). Да се дакле, с мнрном савешћу, може преиоручити п датп омдадпни средњих школа У руке. Ј. МиодраговиЗЈ управ. учит. школе у Нишу. Саслушавши мпшљење г. г. реФерената, Савет је одлучио овако: да се „Школица за грађанска права п дужноети" од г. М. Ђ. Милићевића, оваква каква је, ие може примити за уџбеник у средњим школама, али ако би се прерадила по примедбама г. г. реФерената и удесила према ■ наставноме програму, новоме уставу п земаљскпм закопнма, могла би се примити за уџбеник. РеФерентима је одређен хонорар и то г. Еарпћу тридесет (30) а г. Миодраговићу двадесет (20) дипара. X. Ирочитаи је реФерат г. Димитрија Јосића о дечијем листу ,Голуб" за 1885, 1886 п 1887. годину. РеФерат гласи: Главном Просветном Савету Г. Миливоје Каракашевић, књижар из Сомбора, подпео је министарству нросвете и црквених послова дечији лист „Голуб" за 1885, 1886 и 1887. годину с ионудом, да га Министарство откупи за поклањање ученицима основних школа, а г. Министар питао је Гл. Пр. Савет за мишљење о (вредности и уаотреби ових књига. Савет је на 385. свом састанку изволео одлучити, да се мени иредаду те књиге на оцену. Ја сам прочитао „Голуб" од све три поменуте године са особитим уживањем, п кад бих се латио да на ситно оцењујем сваки одељак, морао бих у нохвалу реченога лнста

написати целу књигу. С тога сам се морао, ма да ми то беше потешко, ограничпти: да изнесем нред Савет своје мпшљење о њему у целпни и да тако обележим прво његову вредност, а за тим да изречем н своје мншљење о уаотреби његовој, ако би га г. Мппџстар изволео откупити од издавача. И иесма и ирииоветка и иоука и оииси места и лица, па п шале п досетке: све је то одабрано и педагошки одмерено за српску младеж по евнма српским крајевнма; па ту се састају и сарадници нз свпју српскнх земаља, те пзносе из својпх крајева што год има тамо леишега п одабраипјега. Оно, што је узето из страпе књпжевностп, такође је одабрано н одмерено и све прожмано осећањем пиетета према свему, што је истинито леио, добро п узвишено. Хоћеш ли да уживаш у светој породпчној вези, Голуб те одводи у тихи, веселп п ведри иородички живот, у домаће царство божијега мира и радовања. Хоћеш лп у тој породичкој околини, да детињпм оком и ухом носматраш природу и да тако своју душу облачиш у одећу детињске безазлености, па да се п сам осећаш као дете према Творцу велпчанствене ирироде и као вршњак свију људи — Голуб те туда свуда прати са маслином гранчицом светога божанскога мира и задовољства. Хоћеш ли сад као дете, одбацивши све бриге светске на страну, да се разговориш са оцем свију људи — Голуб ти отвара детињским тепањем и умилношћу врата светога храма вере иравославне и подиже својом непорочношћу завесу, којом је застрта светиња над светињама. Хоћеш ли да делиш своја осећања и тихе туге и мирне унутарње ведриие у колу сродника по језику, нак да изразиш сва своја осећања, мисли и тежње, вере и наде једним језиком и у један глас.Голуб те преноси из свакидашњег метежа и трвења на крили слоге у заједницу свлју Срба, у велику, једну и нераздељену сриску духовну државу, нак те панаја Обидића снагом, да ие очајаваш, но да радиш сваки у свом кругу и према свом нозиву с ноуздањем на згради .једне политичке свесрнске државе. Да се љубав ирсма Сриству ,не би окренула у мрж-њу према свему што није српско, што је туђннско, — Голуб одабнра зрно ио зрно од онога што је леио п добро у туђој