Просветни гласник

ЗЛПИСИИК ГЛАШ10Г

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

109

књгшевности, п казујући нам од кога је народа што узето, учи нас да љубимо и те народе као своју браКу ио Богу и да пх поштујемо, као своје добре учптеље. „Голуб" се овде онде служи и научпим и уобичајеним страпим и покрајннским изразима — алп су све те речп иротумачене у „Годубову речнику." Осим тога има н рубрика: , Иеиравилности у сриском говору и иисању " — где се исправљују погрешке у говорењу и правоипсу. За 1887. годпну уведеп је у „Голуб" као повина и календар, где су осим обпчних календарских стварн иобројапи важнији догађаји пз српске историје.Има и у ноте стављемих песмпца за иевање. Слике су такође пробране п лепе. Штампарскнх ногрешака пма мало. Из свега овога, свако ће лако себи саставити суд о вредности овпх књпга, те увидетн, да је „Голуб" један од најбољих дечијих лнстова, који би служио на, част дечијој књпжевности н код већнх народа, а уз то је по духу и правцу ирави сриски лист. Он служи на дику срнској к^пжевпостп, а хвала за то припада на нрвоме месту самом уредпику и издавачу, па онда одмах и свима сарадницима. „Голуб" као књига може се уиотребити: 1.) као читанка у основним гиколама по којп пут преко годпне, с тога би требало да их набаве све школске општине за своје књижнице; 2., као дар за одличне ученике, који свршавају нижу основну школу. Ученицима, који по свршеној основној школп остају код куће или иду на занате, отварале би ове књиге вољу за даљим усавршавањем и стварале би код њих осећање нотребе за сталну духовну храну, те бп се тако непрестаио ширнло коло читатеља, чиме би п наша књижевност у опште добила јачи нолет, јер би она потреба подстпцала читаво млађе коло, да оспнва читаонице или да се појединце претплаћују на стручне и забавне ластове и књиге. Ученпке, који прелазе у средње школе, подстицале би ове књиге, да у својим одморинм часовима траже пријатне забаве у читању и покушавању да се и сами вежбају у писању. Овп младн сарадници у дечијпм листовима уз вушто руковођеље недагога уредннка, уну-

ћују се на читање н све зрелпје посматрање те постају вежбањем у описнвању своје околнне н обичаја, у састављању песмица п прпчпца, у превађању и т. д. касније п сами добри песнцци, нриповедачи и т. д. 3,, Као иоклон сриским школама изван Србије, а нарочнто тамо, где противници срнства раде свом снагом и свим средствима, да однароде млађи српскп нараштај н да га ставе у службу противну свесрпским тежњама. На основу свега овога, слободаи сам преиоручити Главном Просветном Савету: Да изволн преноручитп Господииу Мпнпсгру, нека откуии све егземпларе „Голуба" за 1885, 1880 и 1887. годину. 18. Декембра 1888. У Београду. ПОНИЗНИ Димитрије ЈооиК проФесор учит. школе. Према оваком мишљењу г. реФерента, Савет је одлучио: да се дечпји лист „Голуб" може откупити и употребити за поклањање ученнцпма основних школа, а може препоручптп и за књижннце осиовних школа. РеФеренту г. Јосићу, одређеије хонорар четрдесет и пет (45) динара. XI Прочитан је реФерат г. М. Ђ. Милпћевнћа, о делу „Србија" од г. Вл. Карпћа. РеФерат гласи: Главном Просветном Савету. Главни Просветни Савет, уз писмо своЈе од 2. о. м. Сј\<> 68, изволео ми је послатн књнгу „Србију" од г. Вл. Карића, молећи да је разгледам, п да му кажем: можс ли се та књига корисно уиотребити за дарове ученицима средњих и стручних школа муш,ких и женских ? Имао сам впше разлога да ову част отклоним од себе; али, како се ова попуда тиче књпге која говори о Србији, и дара којн се намењује ученицнма наших школа, не могох се узмаћи од нредложена мн носла. За то ћу