Просветни гласник

110 ЗАПИСНИК ГЛАПНОГ

макар у неколико врста, казати што мпслим о чем се питам. в Срби,ја" г. Карића, већ самнм својим нространством, ређа је појава у нас, ма да ннје цела нн новнна ни нрвина. Српска књнжевност могла је писцу попуднти не само готове грађе за многе делове н делиће његовога састава, него је нмала ставити му па услугу п делокупних списа баш о оном о чем је наЈмио да ппше. Из тпх кзвора писац Србије црпао је обнлно и ако нпје, као што је требало. свуда означнвао одакле је узимао. Али расноред књиге, начин нисања о нословпма п посденнцима, и мнозкина илустрација које ова књига допосн, новпне су које може сматрати као властиту својпну. Г. Карнћ .је своју књнгу иоделио на четири дела, који се цеикају на више нли на мање снтпијих делнћа. Ја ћу, у две три речи, казати ту главну поделу. I Земља и њена ирирода. Овај део дробп се на 7 снтпијнх делића, п нружа се од стране 1 — 82; II Народ. Овај има 27 делића, од стране 85 — 472; III Држава. Има 12 делића, од стране 475 — 620; п VI Предели и знатна места. Овај носледњн део има 10 делића, од стране 623 — 908. Иза овога долази Изјава У којој писац захваљује онима који су му иомагали или га соколилп у раду. За пзјавом нде: Књижевност уиотребљена ари изради овога дела. Овде ппсац побраја списе из којих је узи-

ПРОСВЕГНОГ САГСЕТА

мао тпто му је требало за сваки део и делић своје књиге. После свега тсг, ређају се илустрацпје, у које бројим: 6 карата, 9 картограма, 17 пота за народне мелодпје, п 149 слика лица, нредмета, и места у Србији. Изложпвши овако опнггн плап ове књпге Ја ћу, на најбрзку руку, прелнстатп је, и поменутн неколнкс погрешке, којс сам чнтајућп опазио. Тако, на странн 39, велп се да река Пек утнче у Дунав впше Градшпта, а она утпче нснод Градншта. Од стране 203 — 211 г. Карић пма особнтн делић своје књнге о језику у Србијп. Тај је делић израђен врло поврпшо н олако, а нредмет о ком се ту гОвори, захтева готово математичке тачности. У Шумадпјн : Космај, Турија, Колубара, н средња Јасеница говоре: човек, дукат, лонац, пбрез, госпбдпп, жена, вода нога, лбла, итд.; Качер, Карадаг, и Морава (до Котленика) пмају акценат јужнога говора, а све друго мозке се рећн да има акценат левачкп или моравски. Онај пак акценат којп је г. Карић називао Шумадинским н не чује се у сељака Шумадинаца, мањ ако су школонанн. Његова се влада пружа од Дрине до Колубаре, између Саве, Иоцернне, Подгорнне и Маљена. Зашто је г. иисац овај акценат иреиео у Шумадију, или зашто га је назвао Ш}мадинскнм, не могу да се домнслим. На страни 545. г. Карнћ шше да је „понеки владика Грк и главом платио свој отнор Кнезу Милошу." Баш није ни једаи! На страни 548. оно што се говори о католичкој цркви у нас, не слаже се са законскпм стањем одношаја те цркве к држави срнској. На странн 564. за устав којим је замењен онај од годнне 1835, вели се да је нздан 1839, а он је изишао од 10Ј22 до 12|24 декембра 1838. На страни 606. стоји: „Нахнје се испрва зваху иснравничества а за тим окрузи." Нпје тачпо: нахпје су биле п остале нахије; а нахиске власти добијале су имеиа, каква су кад била угоднија кнезу Милошу.