Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВПОГ ПРОСВЕТНОГ САРЕГА

На страни 641 казке се „Љиг извире исиод Руднпка." То је погрешио! На страни 642 вели се, да се Видојевица види пз Београда. То је погрешка Видојевица се из Београда не може да видн. Оно пак што па крају Цера ллчи на Видојевицу, јесте вис Грабовац изнад Петковице. На страни 718. каже се, да је село Миланџа, где се родно вдаднка Јаннћије, у додини реке Студенице, а то је иогрешка. Миданца је чак нрема Мучњу, у водоиађи реке Грабовиде, која код села Прилика нада у Моравицу. На страни 728. каже се, да Је стари град Козник на североистоку од варошице Бруса, а ои је готово са свим на супротној страни! На страпи 766. иисац погрешно говорн о водама Височници н Темској. Књига иа коју се нозива са свим друкчије о том пише! На страни 769. вели да је Пирот у присоју Старе Планине. Од Старе Иланине до IIнротанма више ирисоја и осоја. Пиротје управо иод Сарлаком, којн је носледњн чот од Белаве! На странн 792. вели се: „Делиградје готово на устима ђуниске клисуре." Ко зна где је Делиград а где Ђунис, иа још кад се сети да је село Ђуиис у некој својој клисурн, не може се домислити зашто је дефиницији места Делиградскога требала Буниска клисура? Даље се каже да се Равње (бојио место у Мачви) држадо око 35 дана носле 21 Сеитембра 1813, а оно је нало пре тога дапа. Кочину крајину 1788 — 1791, ирви сриски устанак од 1804 —1813, н други устанак од 1815, г. Карић нпше: Кочина Буна, Карађорђева Вуна, Милошева Буна. Овоје ногрешка коју шнрити било бн н неправедно и штетно. 8па се шта су устанци а шта су буне, или шта се хоће да каже једним а шга другим. На страни 813. Кочу Канетана (1788) зове Петровићем. Његово је нрезиме Анђелковић. На странн 814. за Ресавчину, Мртвају некадашње Ресаве, писац велн да је моравина отока! На страни 843. село Орашац, где је оглашен ирвн устанак, на брду је а не у долини (Мисачиној).

На страни 834. није верно представљена мисао извора, на којп се г. Карић позива, кад говори о имену Некудим. На сграни 851. село Петра Добрњца пије Добрња него Добрње. На странп 858. каже се, даје „цео предео (око мајданпека) био права шумска иустиња". Није то била нустиња, јер је на тои простору живело неколико села, која је влада срнска, хотећи отворити рудокоињу, раселпла и земље од сељака откуипла. На странп 869. каже се да је град „Голубац на високом каменитом рту". Голубац је на високом каменитом чоту. А друго је чот, а друго је рт. Ваља се сетити реченице: „ Има ли аут уз дуги рт? На страии 881. има реч Пољце место аољице. Ова се реч срета на више места. Може бити да је штампарска ногрешка. На страни 883. Коренптац је место куд нролази Тимок. Нисам чуо да се то име даје и Тимоку. На страни 890. иисац хва.п. сој коња у Малом Извору. Мали Извор је под Малиником а врлики дблпзу вршке чуке. Не зиам какви су у ирвом, а у другом сој коња се одавно хвалп. На сграни 899. каже се даје неготински рпт глибовит, а његова је вода бистра као суза !

Сад ћу иоменути некслпке нетачности у слогу: Тако у иочетку, на крају предговора, писац жали што у Србији „наиредак мили страниутицама и тако сиорим, пужевљевим покретом". Кад је што скренуло с правога иута н ударило страниутицом, онда то већ није добро п могло би бити само горе, ако би ишло брже! На страни 545. имају реченнце; Кад се Србија дочепала мало слободе", п „Милош одмах, првих дана своје владе," итд. Ни једна ова реченица нити је тачна нити лепа. Насграни 624. одређујући Го})ње Иодриње писац помпње п иланнне које с Иод^шњем иемају никаква посла, те је уираво неразумљиво што је наиисано.