Просветни гласник

ка познлвању крша источне среијв 1 3 1

КА ПОЗНАВАЊУ КРША ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ од ЈОВ. ЦВИЈИЂ.А (С ершетак)

Изнад Еривог Вира, с десне етране Црне Реве кречњачки је брдоравањ, Ка-. лси/јат. По њему нма вртача, постављених црвеном гдином. Од Страже, погаав иутем преко КалаФата, с десне стране има једна вртача карактерна са своје правидне, скоро кружне ивице. При дну је пространије затавањена и покривена црвеном глином. Ведиког је пречника и зассјана, а остало је земљигате око ње под трњацима. И Обла, испод Ртња, сва је из кречњака. Врло је лепог јајастог облика. Под њом има између осталих једна врло велика вртача, неправилнијих ивица. Изнад Обле види се Шиљак који се на истоку и северу, према Мировцу и: Лукову, омчасто спугата, а на западу прелази у гребен, у којем су Пресло, . 1укавички Вис (1180 м.) и Скок (780 метара). 1 ) 1 (| .1)уди, који живо близу Ртња и који се чвбто пењу чак на његов Шиљак, опажају да ое од иремена до аремена улежу неке вртаче, пеке руие звечаре, на овој п.ланини. Пода у шали. а по.1а у 3' јил,н говоре оин да се Ртањ топи, и да се он — тако радећи — може снизити да буде. као какав обичпи брег." (МилићевиК, кнежевипа Србија, стр. 870). Кад би се овај Факат дао чим поузданијпм иотврдити , био би врло леп прилог теорији стропоштавања. Од осталих иојава крша на Ртњу можемо само да поменемо Чемерну Долину и Деденице. На југу од Ртња између њега и Годе планнпе има сува долина, Чемерна Долина, која иритиче, кад у њој има воде, потоку Корнету. У Чемерну Долину се сливају многи потоци и са Ртња , али сви се губе по понорима и издухама њеним. На истоку од ове долине налазе се многе вртаче. На ј. з. страпи Ртња , у пола виоине, находи се пештера, Леденице. Опа је с почетка тесна, а после се рашири. У њој се свакад с пролећа пакупи деда, који целог лета лежи смрзпут, па се у јесен почне кравити, да га тек зими нестане. Од интереса је, да ову пећину зову Ј

Од пећина у области Кргаа Источне Србије, норед Злотске, знатније су Немањина у Паљанима, Девојачка (Гаура Фећилор) у Подгорцу, Пећиница, у коју понире Добра Вода, Некудово и т. д. Иза Вољевца источио и северо-источно настају андезитска брда и брегови. Опа су оивичена кретацејским кречњаком и као да су у њега удожена. На истоку им је граница Злотска Река. Иреко ње се виде Микуљ, Малиник и брезовички висови. На северу и сев. зап. осинорено је ово земљигате Косом, Столом и његовим гребеном и Хомољем, На истоку се види у даљпни кречњак, јуреки и кретацејски, Вргаке Чуке. Гдавнији су брегови и планине овог, нрема кречњаку око себе индивидуалисаног земљигата: Црни Брег (Тилва Њагра, 812 м), Шариарија (617 м.), Мали Брег (Тилва Мик, 526 м.), Пекина Чука и т. д. У неносредној је вези и чипи цедину са овим земљиштем Ц'рни Врх изнад Жагубице. Оно је самостална целина и мора се као засебна планинска груна издвојити из Кргаа Источне Србије. По облику ова брда чине контраст својој околини. Изведена су монотоно, 110 једноме плану. Састављена су из онижих венаца, на којима се уздижу један до другога поређани главичасти бреЛеденицама (Милићевић. Кнежевина Србија, стр. 777) као и провалију на Тупижници , коју ћемо дохшије поменути. Ами Буе има о њој неколике податке Ља Тигсцие (1'Епгоре р. 132. Т III),, У пречнику Леденицо имају 20', а дубоке су 40'—50'. Термометар у њима пада на — 2° Ц. док температура ваздуха износи 2 3°—2 4° Ц. Силазио је у њу помоћу стуба. Вуе помиње Леденице и у Ежршзе &ео1о$Јјдие Цв 1а Тиг^ше (1'Еигоре с, 48. 17*