Просветни гласник
132
гови, еод којих је врх оиет извучен као какав оглавак и стрмнији је од осталога дела падине. Има ио овој области и без реда натриаиих брегова, остатака иространог брдоравња андезитског или и ниских заравни, као Злотско поље, који су заостали останци некада вингих узвншица, доцније сиољним силама изравнатих , или абрадираних. Нигде нема ни најмањих одломака кречњачких, већ, али врло ретко, андезитски гротови и иештери. 1 ) Андезитске стеие нредстављају ејекциони материјал млађих вулкана. Производи њихова раснадања угодни су за развитак вегетације. Отуда но овом земљишту има доста горе, нарочито по Црном Врху и Дриом Брегу. По облицима рељеФа, но одећи својој и но термама, којих има овде одудара јако од кречњачког земљишта око себе. Врло је налик земљишту око 06лика, Грота и Гарине у Врањсвом округу. Овај део најлеише развијенога крша у Источној Србији, врло је сличан Карсту крањском између Циркничког језера, Планине и Љубљане, и т. зв. „јужној хрватској височини," 2 ) области Пљешивице, Каиеле и Велебита. У номенутој области крањскога Карста имамо нраву реку крша Дајбах. Ои иропада у вртаче, избија у ниже положеним вртачама опет на новршину, док се у околипи Љубљане не појави. Због понирања и избијања и има различна имена. Поик, Ласки Поток и Циркничко Језеро нредстављају горњи, ' У врањском округу чуо сам да кажу за еруитивне стене у околини Прибоја, Стубоја, Моштанице и Гумеришта, пешгер, а за дикове еруптивиих стена, грот. Овај последњи назив иостоји и као име два виса у врањском округу. Ј. з. од Обдика уздиже се највиши вис овога краја, Грот (1 333м), сав под шумом, а на врху му стрче некодики дикова еруптивни. Други је Грот (660м) који нисам видео, у атару седа Себе Врање. 2 Матковић, Кас1 ји§\ Лка<1. XX — ПгуаЈвка 1 ЗЈауопЈја и гуојШ ИкјеИћ ј (ЈивелтШ оЈпомајИ) , стр. 1 1 3.
Унц средњи, на иослетку Лајоах са Бистром, доњи ток једне исте воде. 1 ) На нашем Кршу Микуљска и Средња Река, Кленцуш и Широки Поток иду па сусрет и губе се у пећурама. Код Лазареве 11ећине избија врелом Злотска Гека. Сличност мреже и природе ових наших речица са речном мрежом Лајбаха одмах се види, и ако ове наше подземне текућице нису онако исиитане и нпје непосредно доказана веза њихова к,ао код система Лајбахова. Унц, узет за се, врло је сличан Брезовици. Он змијуљасто вијугајући протиче кроз котлину без излаза, Плашшу, (средње висине 45 0 м. а дужине 12 км.) као Брезовица кроз своју котлину, иа му нестаје 2 ј 3 воде на источној страни ; 1 | 3 допре до северне ивице и нонире „Под Стенама." Има сличности и између иашега Крша и крша у области Пљешивице, Капеле и Велебита.Осим општег изгледа, кречњачких голети, вртача и поља, и понорница има на овоме земљишту много и великих као и на нашем Кршу. На „ј. хрватској височини" понорнице су Л.ика, Крбава, Гацка и Глина у области Пљешивице ; Добра, Мјежница, Муњава и Врлшке у области Капеле. Разлика је између ових области крша и наше, што на Кршу Источне Србије нема језера. На опоме делу крањскога Карста има Циркничко Језеро врло интересантно са својих хидрограФСких нрилика, а у области „ј. хрватске височине," између Пљешивице и Капеле има 13 Плитвичких Језера, која отичу Кораном. 1 У крањском Карсту испитан је подземни ток неких ионорница. Сазнало се да Уиц , кад изађе из планине, не тече једним но многим нодземним канадима. У подземном току прима притоке, као поток Јојч код Г. Љубљане, Верда и Фрајдентала избија из 1 1 пећина као М. Лајбах, В. Лајбах и Бистра. МШће1е. <1. к.к. §ео§г. ^еаеПвсћ. хп \У1еп XXX В. РиЛск ор. сЛ.