Просветни гласник

ШШЧК А ПОЗНАВАЊУ КРЈ цати Врелу Мдавину, као што се збива у случају који МишковиЛ наводи, иоуздано је, да Ке вода но што свлада нреиреку н разјази канал млазнути и нотеКи много силније. Механички утицај њеи биће много јачи, те Ке она собом ионети црвену глину и црвено се обојити. 1 Врело је Млавино слично Белопаданачком и но склоиу брда око њега, и ио томе што се ни у њему, као и у Бело. наланачком не онажа извирање воде кључање. Дубина му износи око 14 м. 2 ) У иадини Бељанице избијају врелом Круиаја, лева притока Млавина, и Бук. Круиаја извире и бије хоризонтално у Смрдану, коси Бељанице. Извор јој је тако јак да одмах испод њега меље воденица са неколико витлова. И Бук извире врелом, али одмах нонире у суводолском ждрелу, тако да излази у долипу Млаве као Суви До. Он има, дакле, карактер сухаје или сушца. Самоврелица лева иритока Млавина избија такође врелом из камена у Суводолу, и утиче одмах више Изварице у Млаве. Карактер сухаје имају још неколике леве притоке Млавиие. Тисовац, који извире врелима исиод Била, протичући поред стрменитнх кршева Кривуља и Милићева Крша, изгуби воду по издухама у кречњаку, Тисница, која долази од Иерастова Брда, текући у сусрет В. Тисници пред саставцима с њом иресушује. Таква је и В. Тисница. И Пераст има карактер сушца и ако се из облика корита његова види да је располагао некад много већом количином воде. Он протиче кроз врата кречњака 3 ) онако исто као што чини и Јабуча код манастира Вратне. 1 Карић. Србија отр. 1 Мишковић ос[. рЦ. стр. 188. 3 Драгашевић. Г.1асник уч. друшгва књ. ХШ1 сгр. 2 93 има слику ових врата Перастових.

Л ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ 135 Остале леве притоке Млавине, и ако немају јасно изражен карактер понорница и сухаја, пробијају се кроз стењак п немају иравилних долина. И имена њихова, као Бигар, десна нритока Круиајина, Бигренац, лева притока Млавина, карактетеришу именом својим долину. Такве су и Медвеђица и Дубочица прве притоке Млавине иза Браничевскб Клнсуре. На Хомољским Планинама, развођу Млаве и Нека, сусрећу се такође нојави крша. Овај део Источне Србије нисам походио да би о њему могао ма шта више рећи, али судећи ио онису овога краја од ДрагашевиКа, Ј ) изгледа да су појави крша овде у латеитном стању. Го кречњак не избија на површину у оиако великим масама као на Бељаници и Крилашу ; већи је део ових нланина и кретацејске оспове њихове нокривеи вегетацијом, али ипак има и оголелог кречњака. Оголићен кречњак и вртаче, којих има и на земљишту нод вегетацијом, главни су карактери крша хомољског. У овој области најбоље је крш развијен на В. и М. Врању, па Стрењику, г ) на делу била од Поткрша до Здравче и на Негослављеву Камену, гребену уском, дугачком и отптром. Кроз крш се нробијају све десие притоке Млавиие, које долазе са Хомољских Планина: Каменица, Милатовица, Вуковица, Јошаница, Адујево, Осаоница и Комена, која извире врелом на висини 232 мет. 1 Гласник уч. др. Х1ЛП. Млава и Пек, с картом Хомоља. 2 «На Стрењиковим плећима има , казују тамошњи људи, једпо место одакле се чује како вода у његовој утроби хуји. Прича је та претерана, али не и шмишљена. Рупа је два педља шнрока, а кад се на њу нагиеш, чујеш као да вода каиље." Драгашевић ор. сИ. стр. 2 97.