Просветни гласник

136 КА ПОЗИЛВЛЊУ ш-:

III. Још да разгледамо појаве крша у области Сврљишких Планина. ') Сврљишве су нланине неносредан огранак Старе Планине. Почев од Биначке Мораве оие се састоје из ових висова: Љути Врх, Грамада, Помосница, Коларница, Вишеград, Плеш, Пернатица, Зелени Врх, Баре, Прни Врх, Уланац, Кладанци и Јелов Врх. Цео овај ланац, гледаи 113 долиие Сврљишког Тнмока има изглед гребена, али је ипак плећатији. Та су му пдећа н заравањци нуни вртача. Њих има на Курилову, које је од свих ових висова најбоље гором иокривено, па се иродужују преко Помоснице и Коларнице изнад Преконошке Пећине. Овде их има, носле Бара и Тресибабе пајвише у овој области. Баре су заравањ без горе, па и без биља, само по где где међу нукотинама у стени ухватилаје корена каква травка. Има но њима и незаднивених бездана и нронасти. 2 ) Вртачама су Баре нрекриљене и периФеријски су вртаче размештене око средишпе узвишице, Иворе, на Барама. И на ј. од Бара, по јужним окосинама Гињске Планине, има много вртача. Плеш је стеновит и чукаст, а врло мало обрастао гором (буковом). Избушен је по билу и падинама звекарама и вртачама. Бода, која у њих нопире, као да се јавл>а у Белоињском Брелу и Брелу Црниљевичке Реке. 3 ) Тако и испод једне косе од Коларнице има јако Брело, које

1 Помегања не може бити, ако уовојимо овај назив, и поред тога што делове н.ш огранке овога гребона зов} Нреконошком, Гулањоком, Рињском, Гавном планином итд. Целина нема имепа и њу називамо Сврљишким Планинама.

* Пут лицејских питомаца стр. 145.

3 Црниљевичка Река избија из пећине , која је у подиии Плеша. Ширина врела при излазу из иећине изиоси око Зм, а иооле тока од 2км улива се у Сврљишки Тимок.

ИСТОЧНЕ СРВИЈЕ

нрима у се Помосницу и утиче у Преконошку Реку. Улапац Кладанцн и Јелов Врх дижу се над селом Перишем. По грбинама њиховим има много вртача, а но стрмним надинама пећина. Од пећина су важније: Вадивода с десне стране Сврљишког Тимока и Пештерина, с нсте стране, много шира од Вадиводе, али и врло кратка. Од Сврљишких Планина одвајају се између Сврљишког Тимока и Коренаца пространи кречњачки заравњи Тресибаба и Плоча. Оне се у косама и окосинама својим и нрема једном н другом Тимоку стрмно завршују. Према Сврљишком Тимоку свршују се Богданицом, која се острмљује вертикално у Тимок и са Каиилијом гради сврљншку клисуру, за тим Правцем који са вертилима и Варничким Врхом гради „Голо Ждрело". 1 ) Према Корепацу уздиже се вертикалио врло лен нредставник чуке у овом комплексу В. и и М. Грнчар, састављени из нумулитског кречњака. На овом земљишту, заравњеном и згодиом за стварање вртача, њих има највише. И највииш вис овога земљишта, но вртачи на њему, зове се Бркипа Вртача. 2 ) Има их много но нижим висинама, нарочито у атару Драјинаца и Извора. И понорницама и врелима, осим већ поменутих, карактерисано је ово земљиште. Изворска Река извире испод Тресибабе. Глава јој се зове Волујак, у који утиче с лева Љубавода, на обоје пропадају у вртаче и губе се. Тако се губи вода по понорима и Сувога Потока, притоке Жлнске Реке. Пећина има у Попипггу, Нишевцима, у Васиљу и Белом Потоку, с леве стране сврљишког, и Соколовачком Клисуром с 1 Мишковић. Опио окр. књажевачког, Глаоник хих, стр. 78. г Мишковић. Књажевачки окр., Гласник Х1ЛХ, • стр. 78.