Просветни гласник

КЛ ИОЗНАВАЊУ КРША ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ

1 37

десне стране Тимока Коренаца. У најдуже, до сад проматране пећине овога земљишта, после Преконошке, додази „Пештера" у Причевцу, дугачка 150 м. У области Сврљишке Планине од највећег је иитереса Иреконошка Пећина и иодземни ток Сврљншкога Тимока. Преконошка Пећина налази се у селу Преконогама нрема брду Оуљу у оном делу Сврљишких Плаиина што се од Гуљана пружа па запад и што је по поврШИШ1 исироваљиван небројеним вртачама п звекарама. У Преконогама управо има три пећине. Средња, коју тамо зову Шакрна Страна јесте она, коју обично зову „Преконошком". Уста су јој у кршу који се из долине диже пернендикуларна у вис 100м, а веома су ниска, тако да се мора ићи иасатице око 5м. и тек се онда долази у прву већу просторију. Слојеви кречн>аиа, којн граде пећину, нружени су са истока на занад, а у том је правцу и главно пружање пећине. Дугачка је око 400м. Колико се до сад поуздано зна, не узимајући у рачун народне нриче, опа је најдужа пећина у Србији, и врло је разграната споредним каналима и шупљинама. Кроз многе жљебове и нукотпне њене канље вода, те и данас ствара сигу, којој је дно нећине постављено, и производи сталактите и сталагмите , којима је искићена. Тле пећине састављено је из глине и сиге, са комадима каменог угља, угљевља и костију од неких ситнијих животиња. Пспод овога налази се културни слој из глине, великих комађа костију, камених трошака и рбипа од посуђа. Испод ове пећине, Шакрне Стране, налази се друга, Голема Шакрна, чија су уста много пространија, али је плпћа (7—8м.). Трећа је 1'авна НеКина, чији је уну1П'оопЕгии ГЛАСИИК 1889

трашњи отвор једнак по пространству са устима. Она је сва црна од гара. 1 Сврљишки Тимок улази у склоп код Иандирала. Пред њим се ирепречили огранки гребена Сврљишког, и то Јелова Врха и Уланца. За то ионире у Пећину 1'5м високу, 11.0Нор пандиралски. У Понор се не може ући од многих вирова, који су у почетку његову. После тока од 500м Сврљишки Тимок, „Пандиралска 1'ека", излази Прелом у Перишу. Правац његова иодземног тока изгледа да је зап.исток. Осим ове пећине, из које излази 'Гимок има око ње и других, Вадивода, Пештерина итд., и судећи но истом правцу њихову са Врелом Тимоковим, изгледа да је вода некада и њима отицала (нарочито ово вреди за Вадиводу). Занимљива су нека причања мештана о овом нодземном току Тимокову. Ма колико, веле, воде да се слије у грло Понору, на Врелу се не примећава да је већа количина воде но обично; а кад се слије мање, и при излазу је знатно мања. Шутпањ и нањеви, које иода снесе у Понор, у Врелу се никад не иојављују. Вода је једнака увек но боји и бистрини п ири улазу и излазу из нодземног канала. У нрилог објашњењу ових појава иде опо што су опазили лицејски нитомци нриликом суше 1862 г. 2 Они зову Сврљишки Тимок просто Тимоком н веле : „Његов је извор у 'Гурској и сад је он до улаза пресушио; пз пећине пак где исиче (у Пер.пиу) још тече 1 Опиоа Преконошке Нећине имамо неколико. У «Путу лицејских нитомаца" (стр. 142 и 143); одавде је узет опис у „Србијн" Карићевој (стр. 888); код Мачаја : Гласннк XIX, Грађа за топограФију окр. књажевачког ; стр. 303 и 304), по којем је израђен онис Преконошке иећине у „Кнежевини Србији" Ми.шћевићевој. па пос1егкунајбољи је досадашњи опие, у „Гласиику учен. друпггва" К1в. 1Л, стр. 11 (Траговп преисторијског човека, од ХоФман ). 2 Нут .шцејских питомаца стр. 146.