Просветни гласник

ка познлвлљу кршл источне србије

1 38

вода изједног малог језерца. Причају, кад се деси ведики поводањ, вода се с горње стране запуши и не може но неколико дана да отаља него стоји као језеро." II према овоие, поуздано издази да се подземни канал нри улазу у Врело проширује и у обиму, а иостаје и дубљи, те гради језерце иодземно. У њему заостане кека количина воде и опда,. кад Сврљишки Тимок пресуши, а можда му и дотиче иукотинама у кречњаку из земљишта над њим. У кодико се може вероватн причању, које су записали лицејски питомци , изгледа да је подземни канал на Понору мањих димензија, те се за то и узјезери пред њим вода прнливом поводња. Ако би се потнуно обистинило ово причање испитивањем подземнога канала за време суша, објаснило би се, ва што, при ма коликој количини воде , која се слије у Понор, на Врелу излази увек константна количина или мања кад се мање слије у Понор. ГЈо кршној области кроз коју тече и по подземноме току Сврљишком су Тимоку сличне ионорнице Добра и Мјежница у области Капеле и Глипа у области Пљешивице. Добра тече од својега извора крај Скадра у дубоко засеченој долиии. Код Сгулина зову је Ђулом, где је такођер у иопору нестаје; У 4 миље даље код Попова села проваљује и утиче у Купу. 1 ) Мјежнице такође нестаје у нонору, па иснод Туња као Туњчица проваљује и утиче у Мрежницу. Глина извире у Слуњској пуковнији, код св. Николе, и тече између Петрове и Зрињске иланине , губи се у ионору иза села Д. Глине, па проваљује онет код Цриога Врелн из пећине и утиче у Купу.*) ' Матковић. Ого§га!зка гавгеЈђа ји2по-ћгуа18ке У18о6ше 1 пјегЈпа ћјрвоте^гјјвка гавтегја. Наг! XX 1 — 3 9 стр. 1 Матковић ор сј4,

Преко Пресека и Подвиса земљипгге Плоче и Тресибабе хвата се Тунижнице на левој страни Тимока, а с десне стране његове земљипгге је распарчетано у делове и гламе врло испреплетане и изверугане. Да расмотримо Тупижницу и још пеиомепуте нојаве крша у овој области. Кад се пође од Новога Хана Тунижници пут воде поред Коритске Реке, кроз терцијарно земљиште, иродужење терцпцијара књажевачког. На терцијарним хумовима село је Дреновац, а одмах пза њега настаје Формација креде, састављена поглавито пз врло .једрог кречњака. Од Кожеља, а исиод огранака Туиижнице: Гњиловца, Големе Мртвине, Средњега Врха виде се све страхоте крша и оголелога кречњака. Големи кршеви стрче изнад села као кукови, а по њима се виде пећине (дугске), од којих је највећа Канина Дунка. По Кожељу, због оскудице у води, која понпре у кречњачке пукотине и вртаче (.,пропазине") нема ваљавица, ма да их доста има на малом размаку у Коритима и Ошљаиима, зони кристаластих шкриљаца с десне стране Тимокове. И бунари, којих овде има, као убли црногорски, сведоче да се вода не задржава на површини и да је ваља тражити тек по већим: дубииама. А кад се успнемо на Тунижницу, тај особени изглед, који само кречњак може да наметне планинама из њега састављеним, још се појачава. Пред собом: се угледа каменита пољана, претрпана гомилама стена, које су утицајем атмосФеридија испоодваљнване; остале, које још сачињавају затавањак планине испуцале су и поградиле пукотине, које одводе воду са овог каменитог заравња. Између свију вртача (ироназина) највећа је Леденице, вртача у стварању. 1 1 Више о Леденицама има у Просветном Гласнику 1 88 7, св, 3 1, стр. 9 07.