Просветни гласник

ш ИЗВОД ИЗ ГЕОГРАФСКИХ ПУТОПИСА

Овај заравањ на билу Тупижнице спулгеа се у литицама и одсецима према цриоречкој страни, а много је нодожитији према књажевачкој. И заравањ и различита ноложитост падина карактери су кречњачких планина. Из заравња се уздижу кршеви: Преки Камен (1218.м). Олани Врх п Маглеи, пајвиши врхови на Тупижници. Шуме има мало и то само но заклонитијим падинама. У нижим је висинама Јраница, бјелик и граб, а по висиии јасеи, мечија леска, јавор, брекиња, чибуковина итд. Све расте по голом камену, на којем се са оголићености не могу да задрже елувијалпе творевине, које би могле заклонити каменити костур Тупижнице. 1 На огранцима Тупижнице, који се пружају Вратарници и нритешњују Тимок има пећина и бездапица, као што су вратарнички Безет и Бездан. И с десне обале књажевачког 'Гимока, где се крш састаје са тереном искоиских шкриљаца крш је представљен Јаношицом и земљиштем креч1 Са Тупижнице се види особито лепо подневачка долина књажевачког Тимока од Књажевца до Вратарнице, како се као какак залив увукла између Туиижнице и најисточнијих огранака Балкаиа у Србији: Вршка Чука, Затвореница, Остричевица, Суви Кладенац итд.

139 њачким око ње. Судећи по великим количинама бигра око висова Граца и Ветрена изиад манастира Суводола као да и тамо има вртача. У овом су земљишту и две сухаје: М. Шашка и Ирљитска Река М. Шашка се улива у Тимок код Вратарнице, и у горњем току има корито од кристаластих шкриљаца. Близу ушћа се пробија кроз клисуру од кречњака и воде јој нестаје по издухама. Прљитска Река пробија се кроз крш и камењар јурски, што се од Вршке Чуке пружа Тимоку. Корито јој је ижљебљено у целцатој стени; перпендикуларних је обала и непроходна. Вода јој нонире под стенама. Испод брда Голине близу Вратарнице има и пећина, Топлик, мањега пространства. 1 1 Мачај стр. 305 и 300. Помињем је по Мачају. Код њега је овако описана: «У њој сам улазио 18. Јануара 1861. и то због тога, што ми је јављено да је вода, која из ње извире приметно топла. Према доста великој зимњој цичи вода, која из пешгере излазаше, чињаше се чисто млака =9°К. Скинувши обућу уђосмо кроз узану доста ниску пукотину најпре јужним правцем , после се истоку окренусмо и ту шупљина постаје већа. Пештера је ова готово округла, до 5 хвати висока, а заузима простор до 1 6 кубпих хвати, у средини нештере спушта се врло јака водена жица, која са јаким брујањем нада на 3 хв. висок и 2 широк сталагмит....«

ИЗВОД ИЗ ГЕОГРАФСКИХ ПУТ01ШСА (Наставак)

Ову покрајину насел>авају Мушиконзи иомешани са Бакоизима. До данас још ни један белац није ово нлеме походио. Становништво је иријатељски предусрело путнике испитиваоце, само не тако и у, Гонголи, где па неке тешкоће наиђоше. Тако исто ноходише они и ону покрајину, која се дуж Л.еополдвиља и Конга находи и која за путнике врло опасна беше. г 1е-

трнајест дана проведоше путници иснитујући ову покрајину. Они израдише не само карту овога земљишта, већ су и око педесет поучних збирака собом нонели. Тако они 15. новембра стигоше на станицу Лутете. Путујући даље у Лукунгу прошао је г. Шверин поред планине Биди. Он се на њу и поиео. У близиии станице Лукунге 18*