Просветни гласник

ИЗВОД ИЗ ГЕОГРЛФСКИХ ПУТОПИСА

љиште ниЈе нигде нашло на дну океанске дубине. На четири острва находи се велика иросторија, која је обрасла све самим четинарима, а на осталима виђа се домаће дрвеће, махом за грађу исечено. Многа острва, као: Уатлинг, Рум Кеј, Консенсион, Самана и груна Крукед-Исланд, Мајагуана и група великих и малих Инагуана одвојена су од осталих банака и непосредно се издижу из дубине на 2000 лахтера и на новршнни образују заравњене врхове стрменитих подморских хридова, који износе у висину на дванаест тисућа стона, па и више. 2. Огњена аемља. а) Господин Рајмон Листа крене се месеца повембра 1886. године на Огњену Земљу ради научних испитивања ове покрајине. У Фебруару 1887. г. врати се он са свог путовања у Буена Аирес са потпуно задовољавајућим ресултатима свога научног иснитивања. „Ре^егшаппз тИћеПипдеп" донеше једпо Листино нисмо упућено на ђенерала Митре-а, у ком Л.иста саопштава неколике ресултате са свог научног путовања. 'Гако он вели, како је Аргентински или источни део свога острва испитао у иростору од 440 миља, и то од Себастијанова мореуза па до Ле-Мер-ова пролаза — и нашао, да је ово земљиште плодовитије од оне паталонске зоне, која је ограничена Хубутом и Девојачким гребеном. Још је дошао до закључка да ће ова иросторија кадгод имати велику индустријску будућиост. Сви они нређашњи иутнички извештаји о гостољубивости, голетности и ненаСељености овога острва могли би и данас као истинити остати, само о занадној полутиии, али што се источиог или арген-

тинског дела тиче поменути су пзвештаЈи сви лажни. По својој физичкој особипи овај би се део острва могао иоделити на два дела. Прво, онај део, који се простпре од гребена Еспириту-Санто до гребеиа Пенаса. Тај се део земљишта састоји из више или мање иространих низија иуних добрих пашњака. По овим низијама теку реке које имају широке водонађе. Гдекоје су од ових река још и иловне, а извиру из једнога планинскога ланца (Бартоломео Иодал). Сва ова околина има иријатну климу, јер и оно мало снега што напада, брзо се и растоии. Друго, јужно од ове иросторије, која се још дркчије може иазвати „ ливадњак," ншре се антартичке шуме. Ту већ више ливадарска вегетација није тако обилата, и оно река што их овде има мање и вода имају. Ну оиет за то ово је земљиште тако дивног изгледа да подсећа цутнике на Швајцарску, јер омања језерца, високе иланине и ирекрасне шуме непрестано изненађују нутнике. Пошто је друштво испитивалаца трећег дана оставило југозападни угао Себастианова мореуза, дође до једне реке, која утиче у атлански океаи. Ту на једаи пут наиђе друштво на неколико урођеника, који исирва беху пупи страха и иеповерења. Ну овај страх брзо ишчезе чим урођеници чуше реч „брат". Овакав иоздрав беше за њих пеобичан, јер их Чилски радници мина на узелечком заливу махом поздрављаху огњем из нушака. Неки од урођеника примакоше се иутницима и почеше играти и скакати. Већипа их беше све сам младић. По изгледу сви високи и снажни, а у лицу црвени. Неки од њих имађаху и оружја, а руке им беху белом глином умазапе. Коса на глави састраг подсечена, а умазани беху неком масном црвеном матерпјом. Ледниа њихова хаљина беше нешто налик на огртач од Сиводу-