Просветни гласник

ИЗВОД ИЗ ГЕОГРЛФСКИХ ПУТОПИСЛ

1 43

шке (нека врста лисица), али длака сиоља окренута. Иутници за тим оназише многе колебе, које за тренутак беху напуштене, а у истима виђаху се пси с дугачком и иакострешеном длаком, нека беху угасите боје. Г. Листа жељаше да узме једно од ових наса, које беше налик на овчарске исе. Али му један од урођеиика то не доиусти, јер му даде разумети, да је то исето његово, и да га води у лов на Гуанасе. Поред својих геограФСких студија, Л.иста је за време свога путовања извргаио и небројна антронолошка и геолошка иосматрања. Његове су белегаке о коиненој и номорској Фауни врло занимљиве. Он је мирио многе урођенике, и саставио речник о језику оних урођеника, којн бораве између гребена Пеласа и Поликартског залива. Од животињског света на конну имађаше гдекојих сисара, као гато су, гуанаси, лисице (саП18 ша^еПашсив) које, због њихОве длаке, особито много лове. Па онда бенге и глодара врло млого. Од тнца, које оживљују гаумске нределе и обале, г. Л.иста иомиње нанагаје, натке, глљуке, дивље гуске, нојеве и т. д. Па и 0 иоморској Фауни износи нам он врло занимљив нреглед. Пахођење злата у нриморју Магеланова мореуза од онште је важности на Огњеној земл.и. Баш у овом тренутку стижу вести, како се веК у велике нриређују џове екснедиције за испитивање унутрашњрсти ове земље под предвођењем Аргентииског гувернера, ако већ до сад и нису на послу. б). Један Француски новинар из Буено Аиреса овако јавља о путнику Лисги: „Г. Диста донесе врло занимлшву збирку биља од Флоре оних покрајина, које је сам поиоходио и проучио. Одавде се даде закључити, да Огњена земља није вигае онако

голетна и снегом и ледом покривена као што се до сада мислило. Баш у оно време када је експедиција стигла у пристанигате Сан Себастиан око половине месеца новембра (који нагаем месецу мају одговара) бегае сва земља обрасла дивном вегетацијом, и милина бегае иогледати, како се све иреливаше од разнобојнога цвећа. Осим планина и неколико тачака око приморја где све беше необично голетно и сушно, сва остала обласг Огњене земље бегае све сам пагањак и необично илодна. Шуме бегае у обиљу а свеколико прорагаће необично се развијаше. На нослетку г. Листа догаао је до уверења, да се на Огњеној земљи никада не мрзне због изванредне влаге у ваздуху и због извесних атмосФерских струја, које он иемађаше времена да одреди и проучи. По његову мигаљењу овде ће сточарство имати своју велику будућност. За време тромесечног бављења, оназило се још и то, да огњеземци или Онасинђијанци воде двојаку борбу за свој опстанак. Они се на нрилику не бране када их оружјем нападиу, веК око дваестину својих поред извесног броја женскиња и деце изведу и оставе на извесно место, где их све похватају и на пристаниште „Виљарино" ногааљу. Већина ових бедних створова чим их у Буенос Аирес одведу угине или се од колере затре. По речима г. Листе огњеземци иду скоро сви голи, живе по јазбинама, које су сами у земљи изрили, а саму земљу са свим нримитивно обрађују. Хране се ловом и разним махунасгим плодовима, којих у обиљу па овом острву има." 3. Патагонија. а). 1877. год. иоручик Мојанос с г. Мореном отпутовао је на југ у Патагонију.