Просветни гласник

124

ПРОШЛОСТ, САДАПШ.ОСТ

И БУДУЋНОСТ ИГИЈЕНЕ

болести, а нарочито: да су од ботиња ,облачили своју здраву децу у кошуљу богињава болесиика, или да су им у нос утискивали красте и перут са богиња — без сумње у истој намери, у којој ми данас нашу деду мајом од богиња калемимо. —• ИзраилЛанима је оставио Мојсије у својим књигама толико ваљаних игијенских правила — особито о храни — да их ни новија Игијена не сме ирезрети. Прво обрезање (нримљено од Мисираца) извео је код њих Аврамјош око 1900 год. пре Христа — јамачно и опет из игијенских разлога, — а и у каснијим одредбама Талмуда има врло много ритуалних обреда, који иду на то, да се сачува народно здравље (клање животиња за потрошњу, обреди ири женидби, порађању и смрти и т. д.). — Да и стари Грци (Јелини) од вајкада чуваху и неговаху народну снагу и здравље, сведоче небројени примери. Та главно начело грчке педагогије и беше чисго уверење, „да само у здравом телу може бити здраве духпе", а прво правило државне економије опет, „да у људској заједници не вал>а трпети нингга, што је кржљаво, слабо и болесно«. У тим начелима огледаше се сва нарав њихова у јавном и нриватном животу, и то унраво и беше извор снази и величини старе Јеладе. Спартанци, до душе, нису штедили живот (слабуњаву новорођенчад су н. пр. излагали, а старце убијали), али су назили и неговали снагу, окретност и дурашност тела — тако, да нам и данас могу послужити за узор. Л.икургови закони ирописују чнтав низ нравила о чувању и неговању здравл>а, о отхрањивању или излагању новорођенчади, о нривикавању тела на бол и непогоде итд. а забрањују мушкима узимати мираза јамачно за то, да младожење, не обзирући се на новце, бирају само лепе и здраве девојке. Грчке гимназије не беху шкоде у данагањем смислу, него унраво вежбаонице

за тело (гимнастика и агонистика), где су се и старији људи скупљали; а и олимниске и друге народне светковине и: игре, иредстављаху унраво утакмицу иојединих л,уди и нлемена у снази, окретности, дурапшости и вештини тела, па гдекада и у бистрини и хитрини духа. Грчка је још тада имала водовода, канализације и јавна купатила („баланеје"), Солон се чак старао и за уређење проститутских кућа („диктерија' - '), а и подизање јавних и нриватних зграда беше нод надзором власти. Плато нам даје нрву мисао за оснивање дапагањих Фребелових дечјих вртова; Аристотелово дело „о држави'" говори о здравом ноложају места, о водоводима, о чистоћи по варогаима и т. д. а обојица јога онда наглагаују (гато многи и данас не појме), како су здравсгвени (санитетски) чиновници ирека нотреба свакој држави. Најпосле мора се рећи и то, да је управо Инократ својим делом „0 ваздуху, води и земљишту" (Шрросг. „1)е аеге, а^шз е! 1ос18."), и својом „Дијетиком у акутним болестима" (Шрросг. „ВеУ1с(;и8 гаИопе") показаа пут, којим треба поћи, и тиме ударио темељ данашњој Игијеии. — И Гимљани су с те стране на гласу. На њиховим завојевачким походима нису хтели у непријатељску земљу продирати, док им аугури не прегледе утробу заклане марве, воду, на и друге туђинске и непознате земаљске производе, којима ће се иосле хранити — јамачпо из игијенских разлога. Гимска силна приватна и јавна кунатила, њихови водоводи, каиали, дренаже и т. д. ноказују необично проницавање игијенских нитања, неуморно заузимање за јавне ствари, и велико ножртвовање за народно здравље. Јога 312. године пре Христа, саградио је АнИје (Арршз С1аи (1ш8) први знатнији водовод у Гиму, а већ свршетком првога века наше ере, наводи С. Јулије Фроптип (8ех1и8 ЈиКиз Ггои4ши8) у своме делу „0 водоводима