Просветни гласник

ИРОШЛОСТ, САДАШЊОСТ Рима" („Г)е асјшз игМв Котае") њих 9 са 1500 милиопа литара дневна нотрошка на 1 милион становника. За цара Јустинијана постојало је у Риму већ 815 приватних и јавних бања са 1352 велика базена, а у тим бањама било је нарочитих вештака, који су госте трљали, прскали, гњечили, мили, уљем и мирисима мазали и т. д. (Мса<;оге8, 1гасМогез, аПрПаги, рјса4г1се8, о1еап1, ипс1;оге8 е1;с.). Ми се дивимо развалинама Неронових, Агрипиних, Дукљаиових, Титових и Трајанових кунатила; ми с највећим поштовањем говоримо о грађевинама око исупшвања римских бара и т. д. а кад још (у Помпеји) наиђемо на трагове нравих „ ^а^ег-СИобе^-а" из онога доба, или на лено уређене куће за проституцију, онда једва верујемо, да је између Римљана и нас толики размак времена. Исто тако мора нас изненадити велики нанредак римске државе и у другим гранама Игијене. По Плинију (мл.) било је наредбом утврђено, да римски рудари нротив прашине у рудницима носе на усти бешике, а пекари оиет — да их при просејавању и мешњи брашно не гуши — махраме. Страбо вели, даје цар Авгусг одредио висину куће у Риму на 20, а Нерон на 17 • 7 мет., док ширина улице пе смеде прекорачити меру од 1*75—2'4 м. Осем тога располагао је стари Рим још онда нарочитим, спремљеним, здравственим органима, који су редовно вршили санитетско-полициску службу у вароши, н. пр. водили надзор над месом и другом храном (аесШез сегеа1ев), над водоводима (сига!оге§ адиагит), над каналима (сига!;оге8 с1оасагит) и т. д. а та установа је — као што знате — још и дан-данас пуста жеља многих наншх вароши. Иза тих нрактичнихрезултата није, најпосле, заостајала ни игијенска литература, јер и ту налазимо знатних радника. 'Гако н. пр. беше Витрувије представник грађевинске Игијене (Маг-

И БУДУЋНОСТ ИГИЈЕНЕ 1 2 5 С1 УИгиуИ РоШо1П8 „Ве агсћИ;ес1ига 1Јћг1 X.); Целзус је нисао о дијететици, а за Аиија већ рекосмо, да има дело „о водоводима". Него сав тај нанредак не беше дуга века. Са преселењем народа иХришћанством завлада светом нека чама и разблуда; нека претерана вера и празновера; неки иасивитет и Фатализам; неки страх и немар.... па ио томе, наравпо, и нека неоправдана апатијапремаИгијени. Разблудни Рим иоче опадати, иа у место да шаље своје здраве и јуначке синове на утакмицу у снази и уменшости, гледао је са задовољством, како му се робови међу собом или са зверовима крваве. За мало па постаде средиште најжешће верске борбе и представник принципа, да све, на и људске болести, долазе или од Бога или од нечистих духова. За то је, наравно, и морао ироиоведати као једино средство: „смирено предање у вољу божју", а ирема такој науци беху паравно и усиеси. Ципријанова и Јустинијанова куга, „црна смрт", богиње, срдобоља, губа, еиглески зиој, шкрљево и друге кужне и обичне болести затираху немилице јадно човечапство, а оно се у том мрачном добу не знаде ничим другим одуиирати, до Фаталистичким стрпљењем и смиреношћу; гатањем по знацима и астрологији; празноверицом и враџбинама; ностом и литијама; заветинама и молитвом. Да ие „творе нлоти угодија" пустињаци сујели корење, притворни калуђери носили косгрет и шибали се ио голом телу. Св. Агнеза ишла је у скрушеној нобожности тако далеко, да се није хтела ни прати, ни купати — само да не угоди својој „грешној" плоти и свом „бреном телу". За то је у 13. веку сама Француска имала до 2000, а цела Европа нреко 19.000 лепрозерија, и за то је источна куга 14. века нотаманила у самој Европн око 25 милиона људи, а то ће