Просветни гласник

126

рећи: четврти део целог тадашњег становииштва. Тако је то трајадо дуго и дуго, и тако прохуја читав низ векова сасвим јадов за Игијену; — па и што се иокушавадо, беше или полутански или у невреме, те с тога, паравно, кратка века. У 11. столећу ниче н. пр. знаменита садернитанска шкода и ствара свој „Ке&шеп 8ашШ18 8а1егпИ;апит", ади, на жадост, са врдо мало успеха — бар по Игијену. Установе Стевана Немање; манастирска иравила св. Саве; задужбине краља Милутина, Стевана Дечанског и др. не тицаху се чисте, праве Игијене, него се стараху за болеснике, путнике и немоћнике. Наредба Фридриха II. Хоенштауфског (од г. 1241) о лекарским испитима и неким нитањима игијенске нарави, па и напори францускога краља Јована Доброг, да (г. 1350) оснује у својој земљи неку врсту санитетске полиције, остадоше готово без икаква успеха. Најпосле не беху боље среће ни поједине вароши (н. пр. Париз, Бремен, Ђенова, Млетке, Падова и т. д.), а све и ако је која успела, шта је вредио тај успех, кад нису све заједнички радиле? С тога се може с пуним правом рећи, да је средњи век готово сасвим затр'о и оно мадо трага Игијепи, што нам је од старих народа било преостало. Тек у 17. веку сину и њој ирви зрачак светлости, и расветли нуте у бољу будућност. Као први почетак те плодније ере рачуна се организација т. з. „Здравственог Савета" у Паризу. Ућудвиг XIV. је још пре тога издавао нека наређења здравствене природе, али 24. марта 1668. г. сазва његова влада збор најчувенијих лекара, да се посаветују „о мешњи хлеба", па то беше претеча живљем покрету у игијенским питањима. Једап иредмет стизао је други; једна варош угледала се на другу: па не потраја дуго, а интерес

за Игијену беше порастао тако, да се најпосле г. 1802. установи сталан савет у здравственим питањима (СопзеП (1е 8аћЉг^е, СопзеП с1'ћу§1епе рићПдие), најпре за сам Париз, после редом за све веће вароши у земљи, на ттајпосле и за мање општине. Енглеска и Северна Америка, где су у касније време игијенске истиие већ у сам народ иродрле, пођоше одмах од прилике тим истим трагом; Немачка и Австрија, које су тада у свему копирале Француску, морале су за њом — а кад најпосле епохалним радовима Паркса, Левија и ПетеикоФера, Игијена разби своје окове, те са поља нросте емпирије пређе на нлодније и поузданије земљиште научног исиитивања; кад се за научне резултате њене заинтересоваше и државници: онда, наравно, пође и у здравственим питањима у свима европским, културним државама на боље.

Еао што видите, господо, поред свега интереса, што га људи од ирастарих времена показиваху према своме здрављу, Игијена ипак нема сјајну прошдост. Изузимајући неколико сретних часова за време сјаја Грчке и Рима, чамала је она заборављена и презрена у траљама и мраку, а хранила се горким хлебом милостиње за толико векова — и једва је најновије доба избави те грозне судбине. Узрок томе ласно је наћн. Као што већ рекосмо, јаван интерес за Игијену губио се за први мах у неумешности и незнању народа, а после опет у побожном скрушењу и грешничкој смирености средовековне културе. Средњи век сматрао је Игијену као смело и грешно, па зато и безуспешно одупирање људи против недостижног, праведног и утврђеног промисда божјег, који влада судбином човечјом. Поред тога је сасвим иаравно, да се са-