Просветни гласник

ПРОШЛОСТ, САДАШШОСТ

мим искуством — иростом емпиријом корача врло непоуздано, и одмиче ]!рло сноро: — а гдегод није знатних и очигледних, сјајних успеха, ту брзо нестаје и воље и заузимања; и окретности и дурашности у раду. Најпосле имала је Игијена и нре а и касније (чим се ночела истидати као засебна наука, и чим је тражила неких жртава било од појсдинца, било од друштва) својих противника међу самнм научењацима и државницима, а још више међу обичним, неуким светом. Једни н. пр. не логаху да увиде стварну корист њену као практичне дисциплине, те жаљаху жртве, што се око ње чине, и протпвише се њима. Други су јој опет снорили право, да може и да треба да постоји као засебна струка, кад већ и онако давно постоје науке, Које се баве тим истим предметима, што их Игијена као своје сматра и самостално обрађује. То и много друго пребацује се Игијени још н данас, и она има још пуне руке носла, да се само брани. Што се тиче приговора практичној Игијени: „да су јој стварни успеси веома незнатни, те да ие вреде онога труда м трошка, што се око њих уложи", па онда: „да су без ње живели пре нас небројени људски пасови, те опет за то били и здранији и јачи ; и чвршћи и дуговечиији од данашњих генерација: оба та иавода ласно је побити. Та то су и онако само нразне речи, које се често тек онако за другим насумце говоре, а ирави докази о томе — Факта н бројеви — сведоче сасвим противно. Истина је, да су многе људске генерације ире нас живеле и без Игијене и њених установа, али није истина, да су опе „ииак" или „баш зато" биле и круиније и јаче од данашњег соја л>удскога. Што староставне књиге говоре онеобичним телесним размерама тадашњих људи тако н. пр. да је наш ираотац Адам ме-

рио !)()() аршина у вис, а већ Аврам само 27—28 стопа — то су, очевидпо, или просте бајке брамина и талмудиста, или исгинити, али само нрема другим мерама забележени бројеви. Човсчји костури и лешине из стародрбвнИх времена — н; пр; Мумиј^ из Мисира, лешине номпејаиаца, кости иреисториских људи но пећинама и т. д. — не ноказују никакве разлике по величини, кад се унореде с костурима и лешинама данашњих генерација из ког културног иарода — шта више: још су нешто ситније. СЈудећи по старим пакиТима Н> пр. ^ривнама, карИкама, ђердАнИма, Огрлицама и т. Д; иа бпДа по оДелу, оружју-, убој ној опреми и алатљикама из прастарих времена, могло би се поуздапо рећи, да је, на против, баш данашњи људски сој и крупнији и снажпији од прастарога. Балчак старо-грчког мача обично је пама сувише кратак, те но томе из* гледа, да је био угођен за СитнИЈу руку него што је наша. Оружје средњега века јесте гломазније и теже од данашњега, али то још ништа не доказује већ с тога, што се терету и муци времепом привикне и кржљавије тело. У томе је много одсуднији крој тих ствари, а ио кроју и размерама стари оклопи су или тамап за наше тело, или су још и тесни. Човек би се зачудио оклопима на острву Малти, што их тамо хране у спомен на витезове малтешког реда, како су мали и тесни; и чисто не би веровао, да су их носилн некадашњи први јунаци. Исто тако не зпа наука ни за род џинова, и слуша за њих само из скаске и несме.,.. па може бити, да би и телесне размере нашег Краљевића Марка и Страхињ-бана биле исте ове, што их и данас виђамо но улицама, да нису песмом ишле од уста до уста, па на том дугом путу порасле.... Али све и да пнје тако: све да су