Просветни гласник

128

ПРОШЛОСТ, САДАШЊОСТ И БУДУЋНОСТ ИГИЈЕНЕ

наши стари биди и круиннји и јачи од иас, зар су они то биди само за то, што су живеди без Игијене? Гецимо, да је истина што Тацит нрича о старим Германима „како су биди махом вредни и јаки", ади је истииа и то, да је баш то ндеме тада ашведо нод врдо добрим игијенским нридикама, иа да је врх тога још и вежбадо своје тедо. У чистом ваздуху иод закдоном вековних храстова и дина; у јуначкој игри, дову, борби и рату, морало се тело старих Германаца бод>е развити, него тело данашњих њихових потомака, који живе но тесним, загађеним удицама великих вароши, а пола свог века проноде у заптивеним, мрачним и влажним каицеларијама и радионицама, иДи ио нрепуним и задимљеиим крчмама.... Можемо ли ми наше даиашње прилике, наш данашњи начин живота, упоредити с оним из ирастарих времена; или : би ли ваљало, да се и онет враћамо на старе гране?... А најпосле треба и на то помишљати, да и живот поједииих племена и иарода нродази Фазе младости, зрелости и старости — дакле напретка и назатка — на да је ирема томе телесно опадање кога народа често баш природна, иеизбежиа носледица. Стари иасови не бејаху ии дуговечнији од данашњих. Што се нрича о Метусалиму и о дуговечности старозаветних иатријарха и других особа, то је осиовано на иогрешном рачуну. Још у прошдом веку доказао је Хеизлер, да је у старом завету све до Аврама била година само 3, после њега 8, па тек иза ЈосиФа 12 месеци, па по томе беше оида ласно истерати за човечји нек неколико стотина година. Сам Мојсије јада се, што живот човечји не траје дуже од 70 иди иајвише — 80 година, а толики је и данас. Да људи старога иека нису дуже живели, него људи данас, вероватно је већ по томе, што старо време није ни

ценило живот човечји. Гермаици су н. пр. своју новорођеичад бацали оцу нред ноге, па ако их није хтео са земље иодићи, излагали су их гдегод да угину. Старци сами себи одузимаху живот или пуштаху, да их својта убије, а и у Гиму владаше неко доба обичај, да се старци од 60 година бацају са моста у Тибар. Још поузданији су ови докази. Већ статистика нод царем Весназијаном (коју је саставио Плиније но регистрима т. з. „Сепвив-а") показала је, да г. 76. пос. Хр. у целој данашњој Италији беше врло мало људи од 100, а баш ни једнога од 150 година. И Улпијанове таблице умирања подједнаке су са умирањем прошлога века, те у томе беше стари Гим сасвим једнак са Дондоном у 18. стодећу, а Бако (Ггапс18 Васоп) и ХуФеланд доказују већ одавна, да од нсториских времена амо нема разлике у дуљини људскога века. Може бити да данас иије толико старих људи, као што их беше од ире, али дубока старост нојединих особа и није никаква добит ни за нојединца ни за друштво, па с тога ни нрави циљ Игијене. Та шта вреди један хиљадогодишњи храст у сред пустиње према какој једрој и здравој а младој шумици... а како је са шумом, тако је и с људским друштвом. За човечапство и народе је само то добит, ако се продужи век свију њихових чданова у онште дакле ако порасте т. з. средњи (или просечни) век човечји, а статистика културних држава доказује, да је он — особито у носледње време — јако иорастао. Грајмсхау (Сгпшзћалу) рачунао је умирање и век Лондонаца за 3 последња столећа, па је нашао, да умирање 17. века беше јаче од умирања 18., а ово оиет јаче од умирања 19. Ево како стоје ти бројеви: