Просветни гласник

104 ЗАШ1СНИК ГЛАВНОГ

Ђацима IV разреда на крају школске године познато је све оно што има из Српске Исторнје и Земљописа, пак пх не би толико интересовао оваки поклон. 22. децембра 1888. год., У Београду. Понизни Дим. Јоси&. За овим Је прочитан ре#ерат г. Косте Петровића учитеља, о овом истом дечијем дисту и тај реФерат гласи: Главном Просветном Савету Прочитао сам /Баче" од г. Нетра Никетића, које ми је Просветни Савет унутио на реФерисање, и част ми је о истоме поднети овај реФерат. Оно, што је г. писац обећао у своме нрвом броју „Ђачета", слободан сам рећи да је и испунио. Патриотизам кроз све бројеве игра главну улогу у овој књизи и одржава јединство у осам бројева, који су пунили разни иисци разним чланцима. Кад човек нрочита цело делце, у његовој души осгаје траг који му је иријатан. Песме су у опште ваљане, а има их и таквих, којима се нема шта замерити. Чланци из историје лако су нисаии и иримамљиви су за читање. Прииоветке су такође добре. Међ овима налазе се две, које нису требале ући и ако су народне. Те две нриноветке јесу: ,Како је ностала ласта" и „Како је ностала мечка." То су нразноверице, које треба искорењавати. Ту се, н. пр., казује, зашто ласта има рен иодобан виљушци, и прича се овако: „Ластавица ирне из нодрума у кујну, а из кујне прне кроз димњак да изиђе на иоље. Свекар подети за њим, и стигне је у днмњаку, па је дохвати за средину репа. Он новуче на једну страну, а снаха на другу, те јој тако он ишчуиа средину од рена. Тако је ето постала ласта са дворогим репом Ко у ово не верује, нек уппта коју ласту, на ће му казати." — У другој иричи казује се, како је маћпја послала пасторку да пере црну вуну и да је нрањем претвори у белу. Кад насторка не могаше ову заповест извршнти носле дугог рада, номоли се Богу,

ПРОСПЕТНОГ САВЕТА

„да је претворп ма у коју жпвотпњу која ма колико лпчи на човека." „Бог прпма њену молитву, и нретвори је у мечку." У иароду има и доброга и рђанога Опо што је добро — ваља неговатп, а оно што је рђаво, ваља искорењавати. У Осталом, овакве приче могу још п поднети за онога којп се не школује, кој« нпје у ириликама да дозна истнну и да се чему бољем научи. За ђаке, нак, нма много бољег материјала за забаву и поуку. Овакве народне прнче могу доћи тек доцније, пошто ђак ојача и стекне извесног критернјума. Описи места, обичаја, знатних личностп н путоииси заузимају по квалитету ирво месго. Штета је само што тих оннса нема мало више Чланци из ирироде су ваљанн Белешке п новосги добре су, а иарочито за децу внших разреда основне школе. Ребуса има неколико. Међ њима се налазп један, који је ц чудноват и смешан. То је: „Крајно :т11 се не додирују." Толико о садржини. Језичних грешака има нриднчно. Да наведем неколико: „изчуиа", „топао", „одпреда", „једко", „незнамо", „шњама",' „иеиоставих", и т. д. Ну кад се упореди све оно што је у овој књизн добро и што је рђаво, долази се врло брзо до закључка, да је ,'Баче" ваљано, н да се мојке с коришћу иредатп у дечије руке, да га читају, да се из њега иоуче и њиме забаве. — Према томе, моје је миш.вење, да се ово делце може откуиити од писца за ноклањање добрим ученицима основнич школа о годишњем исниту. 17. Јапуара 1889. у Београду. С поштовањем К. Петрови&. учитељ По нрочитању реФерата новела се дебата у Савету о откупљивању књпга за поклањање деци ио основним школама, и том нриликом чуло се мишљење, да не треба овај дечпјн дист откуиљивати На нослетку је, [»ади решења овога питања, пристуиљено гласању и с 6 нротиву