Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

4 гласа — један се уздржао од гласања одлучено: да се дечији лист ,Ђаче" од г. Петра Никетића учитеља, не може нреиоручити за откуп ради покдањања ученнцима основннх школа. РеФерентима г. г. Јосићу и Петровићу одређен је хонорар за нрегледање овога листа, свакоме по петнајест (15) динара. VII. Ирочитан је ре®ерат г. Живка Поповића о књизи ,Вешти учитељ Француског језнка" од г. Андрије Матића. РеФерат гласи: Главном Просветном Савету По одлуци Главнога Просветнога Савета на 347. састанку даи ми је на оцену спис г. Андреје Матића „Вешти учитељ Француског језика" I. и II. део. Част ми је, овим ноднети Савету свој извештај о вредности тога сппса. Познато је, да су граматике за нрактично учење туђих језика обпчно подељеце у мале одељке, које су назваие лекције. Тим дотични списаоци но свој ирилици хоће, да изнесу као предрачун о времену, које ће се око учења тога језика нотрошити. Они у неку руку јамче, да ће нм ученици научити таЈ језик за онолико дана, колнко декција у граматнци пма. Друге какве сврхе, која би изазвала такву деобу речених граматика и такве називе појединих одељака њихових, не може, бар како се мени чини, ни бити. Ако је дакле то сврха уобичајене деобе у лекције, онда се од себе разуме, да иоједине лекције морају бити међу собом по величинн бар ириближно једнаке. Осем тога мора у таквим уџбеницима бити и ноступнога нанредовања од онога, што чешће, к оному, што ређе у обичном говору доходи. Г. Матић у наслову вели, да је његов спис „вештина без учитеља у 10 лекција научити Францускп чнтати, писати иговоритн". 11о тим речима судећп, могао би се тко нонадатп, да ће из те књнге за десет дана научити Француски, ако свакога дана научц 1

ио једну лекцију. Али, да се такво чудо не може догодити, видеће се јамачно, кад се ноједине лекције по својој величини н садржини међу собом пореде. У „Вештом учитељу Француског језика" стоје иоједине лекције међу собом овако: I. но величпни: прва лекција има само 1 страну друга 28, трећа 63, четврта 11, иета 222, шеста 7, седма 8, осма 2, девета 10, а десета 40: — II. по садржини: у првој је лекцији „распознавање, иисање и читање Францускпх слова," у другој „изговарање слова у опште", у трећој нема никаквога натниса, у четвртој „најупотребљивији глаголи", у петој „најунотребљивије именице", у шестој „најуиотребљивији придеви", у седмој „најупотребљивији прилози, предлози и свезе," у осмој „главна достојанства," удеветој„делови света; њихове главније државе, народн и места у њпма; реке, брда; пмена људи и жена," и у десетој „разни одабранп разговори." Мислим, да се само пз овога, што је довде изнесено, може закључити, да је тај спис промашио свој задатак, а на име: да буде нрактична граматика за Француски језик. При свем том хоћу, да наведем н друге недостатке његове, нотврђујући их примерима само онолнко, колико онсег обнчна извештаја допушта. И ако ,је списалац иснравио многе штамнарске грешке, као што осам нуних страна иснравака које у I које у II делу његова. сниса сведочи, онет их је остало толико, колико се у сииснма ове врсте не може без нрекора нрећи. Такоје остало н. нр. „днаден" 1046 м. данден — „топсаиис1е" 1126 м. шогкаис1е — „као®е" 127^ м. коаФе— „(1ан (;8" 12- а м. (1еи1б — „кнбине" 144 а м. кабнне „лахт" 166-а м. лакт — „гимнизија" 170-6 м. гимназија— „гвржђара" 190-а м. гвожђара - „деитан" 203-а м. дебитан — „архиввар" 218-а м. архивар — ,Гауап-§аг<1е„ 230-6 м. Гауаи1-§агс1е — „Гшз^псИоп" 255-6 м. Гтз^гисИои — ,'ћалтеазс" 261-6 м. 'ћаугеаас — и т. д. При означавању, како се поједнне Француске речн изговарају, г. Матић је, не држећн се једнога иравила, стављао у пстом случају сад један, сад други, а сад трећи