Просветни гласник
Л Е П О П Дак.ле треба „генетички" изучаиати лепо нисање. Пошто се неретво дешава, да ученици, још док им наставник објатнњава какав нов изглед слова, у исто време у својим прописима одмах и нишу та слова, ма да још нису довољно схватили сразмеру по којој треба ноједине делове ових слова писати : то се преиоручује да се то забрани ђацима, па да у таким случајевима они стојећи најнре од наставника ово објанивење саслушају, а тиме ће се не само ученикова нестрпељивост (журење) у неколико исиравити и отклонити, него ће им се за време часа писања понова дати прилика , да и своје тело у други положај поставе, а том приликом да се мало и одморе. Пошто је већ изучена једна гомилица слова , која имају за основу једнаке основпе потезе, врло је добро ако се иста слова још једвом понове, пре но што се даље пође да се учи писати друга гомиднца слова с другим основним потезима или цртама. Приликом учења лепог писања треба и на везне црте иажњу обратити , јер и од њих као и од правилних облика слова зависи читкост и лепота рукописа. 7. За иредавање ленога писања треба пазити и на избор речи, које ће се изнети деци да се с њима у иисању вежбају. Не треба пропустити да се не иокаже и то, како се пишу арапски и римски бројеви и вако се пишу знаци иктериункције. Ако се у настави лепога писања много даље коракнуло, онда може наставник деци задавати да пишу и иословице, мудре изреке, па и кратке саставе разних иисама, само оно, што се деци задаје да пишу, треба да им је разумљиво и вредно за нисање. Бажно је још овде придодати да иаставник треба да се иридржава тачно и утврђенога правописа (ортограФије) и
И С А Њ Е 197
да децу у томе упућује за време насгаве лепог нисања, Приликом предавања „округлог" (ронд) нисања може наставник деци ладавати као материјал за писање да пишу стране речи, које су ученицима иознате из предавања разних наука што су учили или што у том времену уче, или онакве стране речи, које се често у обичном животу употребљавају, разуме се пошто им иретходно каже како се такве речи изговарају (ако су написане латиисвим или немачким словима) и шта оне значе. 8. За време док се ученици вежбају у лепом писању, треба наставник да се налази међу њима, и том приликом не само да мотри да ли они добро седе и држе перо, него и да мотри да ли иишу задата слова онако, како им је показапо. Тиме ће му се дати прилика за време свакога часа писања да види рад свакога иојединог ученика, и на основу онога, што буде опазио код ђака да не раде како треба, да може после на школској табли да покаже свима што је опазио да многи ученици чине, а не ваља да тако раде. Кад наставник буде чинио ову оншту коректуру, треба сваку погрешку, коју је опазио, да изнесе на таблу и да каже како треба да буде, којом ће се приликом боље обавестити и они ученици, који дотле нису или довољно схватили или добро разумели облик појединим словима. Поред оваког општег поправљања није с горега, да се у многим случајевима и сваком поједином ученику покаже и ноправи што му не ваља. Наставник нек свакад има на уму, да његово поправљање не буде просто укоравање ученика због лошег нисања, него да поправка ученику номогне да схвати сво.је учињене ногрешке, н да му даде упутства, како ове погрешке да исправи п у буду!.е да их избегне, те да их више