Просветни гласник

Ј 6 Р Н Е .1 К О Г,1и Т А Р

1 9 8 не чиии. За ово је преко потребио да се умеју тачно и одређено именоватн главни делови у руконису. Ненрекидно треба назити и на то, да су нрониси ученички чисти и уредни. Нечисти проииси, неуредни радови у н>има, и иеравне ивице од прописа, само показују како је незнатан васпитни утицај наставников на учемике. 9. Често се пута с коришћу може да примени учење лепог писања у маси по команди — по такту. — Осим тога што 1 јс ово ио команди писање унетн ред и нравилност у само лепо писање, још ће нам оно нри одличној дисциплини , као једино сигурно средство нослужити, да се слова могу што боље цртати, а оиет време које нам командовање одређује, за које ваља слова написати, спрема ученике за брзо писање. Међу разним начинима како ће се врншти ово но команди писање, нај више се ирепоручује што простија команда. Најнростија би дакле команда за иисање по команди била, да се при свакој везној цртици командује „један," а при

свакој основној црти командује „два." Оба дела овога такта међу собом су једнаки — равпомерпп. С почетка треба сам учитељ да командује ово „један," „два," а с њим наизменце могу поједини ученици или иоједине групе ученика командовати, само том приликом треба пазити да се никако не отежу оне речи, што се командују. Еад се имају речи по команди да пишу, опда се препоручује, да се на место „једап" при првој везној цртици каквога слова, командује име овога слова. По томе би се код речн ,,али' - овако командовало: а, 2, 1. 2, 1; л, 1, 2, 1 ; и, 2, 1, 2, I. Све остале повлаке и црте, које се имају повлачити преко каквих слова, врше се тек онда, пошто је откомандована и нанисана реч. И код знакова интернуикције командује се исто тако, као и код ових повлака. По такту (команди) да се леио пише кроз цео час непрекидно, није за преиоруку, јер ученик треба да учи писати, и то, да учи како треба да пише у животу слободно и самостално.

ЈЕРНЕЈ КОПИТАР. (( Е, то је био човјек !" Вук о Копитару.

Упоредо са борбом за народну слободу, борбом која се водила, да се са тела скнну тешки челичнп окови -- ншла је и борба за ослобођење духа, борба тешка али света, дуга ал' истрајна, мученичка ал' витешка. Тешко је проценити, за коју је борбу требало више рада, напора, издржљивости. Тешко би било, кад би било — потребно Захвално станимо пред свршеним делима, мирно са (ветлнм осећајима приђнмо сиомепицима, тужним ал' светим остатцима бурних дана, борбе крваве — зауставимо се код

гробова великих посленика, код оних, који бар гроба свога — имају. Опоменимо се рада њихова — и одужићемо ма један део свога дуговања њиховом труду, њиховом умовању; вратнмо се мпслима у нрошлост — и ти ће нам малени гробови посгати већи; задржимо се часом, да чу.јемо громке гласе њихове за одбрану правде и пстине,— и нама ће ти гробови засијатиновом, јачом светлошћу! Некн немају ни гроба свога, не знамо ни место, које скрива тело неуморног каквог трудбеннка, а неки нађоше краја жићу своме — у туђинн