Просветни гласник

адшисшт главног пнооиегпог савкта

213

учи из историје тога народа 1 недоиољно је и историски несистематисано, и тамо се све то издаже с другог гледишта и с другом сврхом. 5. У онште бих рекао, да је исторнја нсточних народаскраћена више него што треба и да је смуда могло доћп још понешто од оних, сад већ утврђених исторнских података. Мозкда би за то требало легендарнн део још мадо сузбити или га као „лекгиру" унети у ситнији текст, као што раде неки писци уџбевика. А ова је иартија увек, више или мање, загшмљива и сигурно ће увек привући на се пажљу својих читалаца, ученика. Како је нови наставни план још не опробан, то не знам, да лн би и ко.лико би ово ширење исторпје источних народа морало сузити излагање јелинске историје , али ако би овога морало бити, онда би се и нашло нартија код којих би се то дало учинити, без ве!ике штете. У изнашању ових недостатака, ја сам се хотимице држао, како бих рекао? — на некој даљини према самом делу, хотећи да нокажем онај општи утисак, који је оио на мене учинило при разгледању целокупног нлана п обраде иоједпних важнијих одељака. И овај општи утисак и диктовао ми је одговор који већ наговестих. Али не могу да нронустим а да бар не додирнем још неке омашке, исгина ситне п лако ноправљнве (а рекао бнх презодиочеве) и неке махне чисто техничке нрироде, које као такве не смањују делу његову властиту вредност, алп му /,е тек нешто и одузимљу као књизи школи намењеној. Нреводплац је био, као игго би ц свако други на његову месту, у нравој недоумици што се тиче употребе личних имена нз старе историје. Он с правом очекује да људи за то позвани, да научари од тога носла, једном изнесу и утврде законе изговарања и писања страних имена код нас, иначе је без сумње сваком лајику дозвољено да сам себи ствара иравила, по којима ће се у том нослу управљати. Преводиоцу би се овде само могло замерити што већ собом постављеним основама није сам свуда остао доследан, а ово више из неиажње п брзине. Он, на ирилику, нише: Аурелпје, Аурелнјан, Еурипид, Еуклид, ' Код нас у I. разреду гимнааије као ( ,Приче из Старог Завета.

Паузапије, Теутобуршка шума итд., али пише и Август, Јевропа, Еврибијад, Еаевзис, Лавријон, Евпатриди, Залевк итд., има Евбеја и Еубеја, Арабљанин и Арављанин итд. Оиазио сам и неколико израза рђаво унотребљених, без сумње рђаво нреведених, које кваре или са свим мењају мисао. Да наведем неколико: „Феничани извозе са британских острва олово" (место: калај); „бронза је смеса бакра и олова " (онет место: бакра и калаја); „Курсор" није „Бегунац"; „Апостата" (Јулијан) боље је, држим , превести са отпадннк него одметник (у нитању је вера). Реч „издајство" у ситном тексту у карактерисању Анибала (стр 216.) није мог-ућа и без сумње је рђаво преведена; колони неће бити што и наноличари (стр. 288.), бар не у оно доба када је тај израз добио оно значење иод којпм је обпчно и нознат: да обележи сталеж „ни слободних ни робова"; не стоји да је Александар Велики на самрти оставно „ситне деце" итд. Оваких ситннх иогрешака можда би било још, при иажљивијем истраживању. 1 Још да сиомеием и једну новину у нисању г. иреводиоца: он пнше имена народа малим ночетним писменима. Не знам у колико би се ово новачење могло с научиог гледишта бранити и где му је иисац нашао примене (ја тога нисам налазио код Француских, немачких и енглескнх нсторика), али ми се чини да ту новину, која ће стајати у оиреци с оним, како се сада о томе у школн казује, ннје морао уводити баш уџбеник историје. Техничкој страни ове књиге замерио бих за ону ситну штампу, коју би ваљало брижљнво удаљавати од школе, јер ће оиа само увећавати оно зло, које без сумње и код нас узима све више маха, мислим на кратковидост ученичку. Морам да сноменем још једну незгоду ове врсте код ове књиге. По новом наставном илапу, у једној се годинн (У. разреду) ирелази историја источних народа и историја 1 Мало је грубља ногрешка, без оумње пренодиочева, где ое вајаротво , сликаротво и архитектура обухватају изразом : Васиитна уметносг (сгр. 126). То је погрешан превод оног немачког: ВП(1епс1е Кип?1, чему је ВП<3 (слика) а не ЈпШгп. (образовати, васпитати) ооновно значење,