Просветни гласник

212

гању старе историје, и најшше могућности да се остане на висини мирног, објектнвног посматрања и казивања, јер се догађаји не уплићу, бар не иепосредно, с данашњим пашим личним, нартиским или народносним тежњама и погледима, помажући их иди сукобљавајући се с њнма, што све реметп хдадно суђење и правидно носматрање. Па ипак, колико је п колико примера, да н ту ипсац заузме какво уско гледиште, да се ухвати за какву Форму државну, сматрајући је за апсолутну и нодесну за сва времена и за све нрилике, или да се окомм на неку установу, која би данас можда била и чудновата и непотребна, али која је у своје време вршила благотворну улогу иокретача људске дивилизадије! Колико овако ненаучнп, настрани погледн могу да буду штетнн но развитак правилног суђења оних, који бп се иодвргли утидају такве књиге, мени није иотребно овде говорити. А нонављам, даје се писад у овом погледу одрасао на висини. Из овога што довде рекох, лако је погодити, какав ће бити и мој одговор на ностављено питање о унотребп Иловајскове Опште Историје у нашим средњим школама. И можда бих, уз своје мишљење да се понуђенн превод тога дела нрими за школску књигу, овде сада требао и да завршим. А да завршим с тога, што све ово што ћу још рећи, неће, јер не може, бар сада не, имати и с«о,је практичне вредности. Мислим на оне недостатке, које, истина, делу не треба да спрече улазак у школу, али га тек за уџбенпк не чине довољно потпуним. Ја ћу овде учииити неке главније прпмедбе о којима би г. нреводилад, ако би их нашао за умесне, могао водити рачунаприликом ирве могућности да се поправке учине. Само ћу одмах да додам п то, да ти недостади нису таки н толики да их дотични наставници, с нешто труда, не би могли сами, у току лекција иснрављати и доиуњавати, те да, дакле, ово што ћу сада изнети може искључити уиотребу књиге у школи. 1. На нрвом месту да кажем како мислим да је требало унети у књпгу, школи намељену, ма н наЈкраћи прииремни део т. звану историску нропедевтику, као што је то у свима болшм историским уџбеницнма. Ту је требало што рећи о историским изворима и о наукама

које се њима баве (кратку одредбу и имена наука); 1 за тнм дати један кратак нреглед предисториског времепа, стање н положај човека и друштва тога доба; изнети, дакле, слику детпњства човечанског, п ступње његова развитка до појаве у историји. 2. Културни део мисирске (на и асирскохалдејске) историје изишао је некако нејасан, иеистакнут, без сумње с тога, што га је ппсад умешао, управо растурио по поднтпчкој историји. Мени се чини згоднији онај начин излагања, где је сав културни материјал (привреда, наука, уметност, писменост итд.), у колико ои већ не мора бити упдетен у подитичку историју, изиесен на једном месту, те је тада и слика културног рада прегледнија, јача"и јаснија. 3. Иолитичка нсторија Аснрнје требада је бити боље разрађена, опширније и ирегледније пзнесена. Ту је нисац скоро сав нолитички материјал стрнао у оне две познате легенде: Нии-Семирамида и Сарданапал, замењујући сву остаду, сада већ богату грађу Старе, а нарочито Нове Асирске државе, голпм именима нет владара (Туглат-Надесар, Салманасар и др.). 4. Јеврејска је историја врло скраћена и подадима сиромашна. Истпна да то иисац (илп иреводидац?) брани .једном ирнмедбицом да се „историја тога народа засебно учи", инак, држим да је у томе учињена погрешка. Баш и да не станемо на гдедиште Ренаново, да .је данашња цпвилнзација резудтат нанзменичног делања Грчке, Јудеје п Рима и да су „номадскн Семити билн заверу оно, што је Грчка бпла за интедектуадну кудтуру а Рнм за политпку" те да су, дакле, и нсторије ових народа од првог интереса, ипакје било иотребно датп нешто внше материјада нз живота тога народа, у чијој је нсторији нарочпто доста поучног и научног елемента у оној особитости религиских иогдеда, подитичке и друштвене организацнје, чпме се стари јеврејски народ тако јако издваја из историје осталих античких, културних народа. Оно пак што се на другом месту у школи ' Нсториски извори су истина помеиути у ситном тексту при крају историјс појединих народа. али је о иаворима у ошпте , требало што напред рећи.