Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАЕНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

овога доста у историји јединској и римској. Нећу да кажем да. се у опом ногдеду не би могле учпнитп делу п неке замерке, особито у начину унотребе легенада. Не мислим да треба и да је могућно, сав оиај још непоучдани или баш са свим легендарни део историског палагања одбацити, н историју и историски уџбеник писати само на основу ,сигурних података". А ово не с тога, што су многе од оних чудноватих старих легенада готово срасле с данашњом цивилизацијом, што су их литература и уметности овековечиле и, тако рећи, посветиле, и ие с тога што би без њих н без оних „неутврђених" Факта читави листови историје морали остати иразни, него с тога, што се и из оних нејасних, магловитих Фабула, из оних несварљнвих традиција дају извести драгоцене истине. У оним шареним, Фантастпчким, невероватним сликама су често лено и јасно очувани отисци појмова и живота старих, најстаријих, нигде и ничим другим и незабележених времена. Алп, и ово је главно, треба у колико је то могуће и истаћи оно што је ту истинито или бар вероватно, указати на историско језгро у легенди. А ово, рекао бпх, да писац није у довољној мери учинио. Није ми довољно јасна граница историској основи, ма само и вероватној, и оним украсима који је претриавају. Можда је писац мислио да је то иосао самог наставника, нли ја држим да је томе место и у књизи. А одмах ћу овде рећи и то, како не мислим да су учињене примедбе такве природе да ће делу одузети много што од његове бптне вредности. И други је захтев, ио мом мишл^ењу, у главном задовољен. Мислнм на добру израду унутрашње историје, друштвене организације, живота самог народа, једне од најважнијих партија историског излагања, на чију сетачну, јасну, прегледну обраду, чини ми се, никад доста бриге не може напоклањати. Јер ако историја може у опште имати у настави онај значај који јој се придаје; ако је она у онште у стању да бистри поглед навременан догађаје, људе н иојаве; ако је она та која ће, будећи мислилачки дух, у раннм годинама усађивати обазриву судиљу; ако ће она одиста бити „учитељком рода људског': оида је, без сумње, иајпре и највише кадра све то учинити поглавито овом страном свога кази-

211

Цвања. Колико је ноучнога, колико образовнога материјала у томе, што ће се изнети слика унуграшњег стањака квогнарода у неко доба, што ће се одредити и показати елементи нз којих је се неко друштво у извесној нериоди свога развптка састојало, што ће се обележити значај и моћ, снажење и оиадање друштвених органа а отуд и читавог државног организма! Историја губи сву своју ваашост и сву своју драж, ако се ограничи па оно невезано набрајање истор. догађаја, на оно голо гомплање спољних политичких иојава, који се у највише случајева не дају ни разумети, ако се не сведу на своју праву основу, на унутрашње уређење самога друштва и на распоред његових сила, чији су они само израз и видљиви знак. Осим тога, ова страна историског излагања, ово сликање жнвота самога друштва, без сумње је најбољи, а можда и једини пут за сузбијање оног силпог истицања исторнских лнчности, „великих људи" у чнјој се сенци светлих н јуначких дела, често са свнм изгуби значај средине, која га носи и уздиже, под чијим се именом, често незаслужено, крнје нензбежна нужност, каква Фаталност догађаја. — А како рекох мало нанред, ова је страна историска у овом делу н добро и доста опширно заступљена, нарочито код класичних народа. Да наведем овде неколико важнијих нартија: Друштвени живот витешког периода; Јонизам ц Доризам (где су: унутрашње уређење и сталешкн односи у Спарти п Атини, Љжургово и Солоново законодавство, значај и делокруг појединих друштвених и нолитичких елеменат тадашњег јелинског друштва и др.); основи Делоског Савез.1 („Промена Хегемоније"); Периклове демократске реФорме нтд. — све из Јелинске историје. Из римске да истакнем: Уредбе Сервија Тулија: Лицинијеве законодавне реФорме; стање римске државе и сталешкп одаоси за време браће Граха („Промепа римских обичаја", Оптимати и Пролетари", „Браћа Граси") на за тим читав XII. одељак о римском државном животу. Све су ове партије лено обрађене и наставник ће их с коришћу употребити. IIа и у погледу оног специјално историског захтева : духа. који кроз дело провејава, тона, којим је иисано, оно стоји на висини п задовољава нас. Истина да Је овде, у изла27 *