Просветни гласник

216

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

Ако бп се дакле хтео о Државноме трошку да штамиа овај спис, то сам мпшље&а, Да му се ирво наслов иромени, јер бар званлчним путем не ваља утврђнватп ногрешне појмове о задатку, обиму и материјалу тако важне науке као што је Антропологија. Доста је злоупотребе већ било и у јесенас одбаченоме програму , Антроиолошје," којп су за гимназпје израдили медецинари са свога ускога медичкога гледишта н који је и г. Љ. Мнљковића навео да напустн општије н коректнпје јестаственичко гледнште на ову науку. А треба ли овај сиис да се штамна о државном трошку? То ће иитање решпти Гл. Пр Савет руководећи се свим разннм обзирима и побуДама, а мени је дужност напоменутп : 1), да у срнској књижевности већ има више и прилично добрих књига, из којих се могу научити опште особпне човечијег тела и његова живота; 2), да би међ таквим књигама и овај нови спис г. Љ. Миљковића заузео угледно место; 3), да тај спис далеко надбацује нотребе општега образовања, али у многоме не одговара стручној основи на коју је постављен и по томе 4), да би му се могло преноручити: или да се упрости, ако се помишља на прво или /]а се допуни и преради за евентуалну иотребу кратког уџбеника Анатомије. После овога начелнога мншљења, ја се нећу упуштати у детаљни претрес поднетога ми рукоииса и молим Главни Иросветнн Савет да се задовољи са општим примедбама не тражећи ми да за исте наводим доказе из сниса г. Љ. Миљковића. Сиис је рађен брижљиво. -- Употребљени извори махом су од нризнатих стручних аутора. — Језик је добар. — Ново - сковани изрази добри су док се бољи не нађу. Стварних погрешака нема много и не би тешко било исправитн их. — Внше има нејасноисказаних сгвари, но и те бн се без муке могле прецизиратп. — Иридпчно је унето п хипотетичких ствари, па бн добро бпло да се као такве неукоме читаоцу и обедеже. Овом цриликом ја ћу се усудпти да обратим нажњу Главног Просветног Савета на

луксуз са којнм своје снисе илуструју они српски нисци, који рачунају да ће им држава снисе откупити. Ето н г. Љ. Миљковић на 260 рукопнсних иолустрана, меће нреко 283 слике (283 има нумера, али иод некнм нумерама има 5 — 6 сликд). Толико слика нема ни у некпм медецинарским уџбеницима Анатомије, нема пх ни у Упоредној Анатомији од Гегенбаура ни у оној од Хексдија ма да прва има 650, а друга 940 штампаних страна. Та би нретераност још внше нала у очп, кад бп се овај сиис уиоредио са нрнзнатим евронским књигама за Антропологију у којима се човек разматра још са општнјег н свесгранијег гледишта. Верујући да ће ми н ову узгредну наномену Главни Просветни Савет опростити, част ми је назвати се његов понизни слуга 15, Фебруара 1889 г. Београд. 3. М. Жујови^. ГЈРОФЕСОР. Савет је одлучио: да се дело може иримити и о државном трошку штампати за иотребу школску, иошто га нисац нонрави по нрпмедбама г. г. референата и у споразуму с њима. ГеФерентима је одређен хонорар и то гЈ. Жујовићу четрдесет (40), а г. дру М. Јовановићу шесет (60) дннара. VIII. Ирочитан је реФерат г. Косте Главинића о рукопису „Елементи граФијске егатике" од г. Светозара Недељковића , државног питомца. РеФераг гласи: Главном Просветнои Савету. Иисмом Главног Просветног Савета од 19 новембра нр. год. СВр. 93. упућено ми је на преглед и оцену дело: „Елементп граФијске статике" од проФ. Баушингера, у преводу г. Св. Недељковића, с тим, да у исто време кажем; „може ли се и на што ово дело употребитп, и треба ли га откунити и о државиом трошку штампати." Ио оддуци Саветској, ја сам нослато мп дело нонова нре-