Просветни гласник

ПРОФЕСОРСК

175

У Енглеској нема нарочитих ироФесорских иснита. У иоде бољим средњим школама могу бити наставници само они ноји су свршили Факултет и положили укиверзитетске испите у Кембриџу и ОксФорду. То су обично учитељи за научне предмете. Њих тамо зову Маа(:ег о!' Аг18. II такав учитељ вазда ставља поред свога имена и писмена М. А. Универзитети у Кембриџу и ОксФорду издају динломе на положене исните, и такав диплом довољна јо квалиФикација за наставника средње школе у Енглеској. У Хрватској је овако: У Загребу постоји нарочита испитна комисија за исиитивање нроФесорских кандидата. То је .једина у Хрватској. Њу поставља Бан и зове се „ггрИпо рогјегет(го." Група из којих се испит полаже има за гимназије 6, а толико и за реалке. Ово су групе ; 1. Еласичка Филологија, 2. Хрватски језик, 3. ГеограФија и историја, 4. Математика и Физика, 5. Јестаственица; 6. ФилосоФска нропедевтика. — За реалке место 1-ве долази Јестаственица и хемија. Испит се дели на тему, клаузуру, и усмени исаит. Тема се ради из сваког главног предмета, а из свију сноредних група (што Хрвати зову „акирше") даје се онет једна тема. — Из хрватскога језика, као наставнога никада се тема не даје. На против математика п геограФија никад не могу бити без теме. Друге одредбе скоро су истоветне с аустриским одредбама о проФесорским исиитима. Ја сам се код овога одељка иодуже забавио с тога што су аустријска и немачка нравила о проФесорским иснитима скоро најновије тековине у законодавству средњих школа. Аустријска су од 1884. пемачка од 1887 године.

По нашем закону о проФесорским испита не тражи се испит зрелости, но се тражп да је кандидат свршио Факултет на пашој Великој Школи или сличну школу на страни. Где је год законодавство доспело да пропише испите проФесорске ту је на првом месту ставило услов матуру. Што у нас то није чињено, није ми познато. Можда се претностављало да се без матуре не може свршити Факултет. Кодико је закон на овој страни био понустљив, толико је на другој био строжији тражећи за се и иовратне силе, те тако пркосећи једном од највећих правничких начела. Докле су у свима законима груне предмета но струкама, у нас су групе тако раздробљене како се нигде на другом месту иаћи не може. Наш закон о ироФесорским испитима (чл. 7.) набраја 12 груиа. Измене у овом члану закона нреко су нотребне. А како је ове годиие пуштен у средње школе нов наставии план, то би што нре требало нзменити и груие за проФесорске исните. Опај који је положио проФесорски иснит стекао је право да може бити проФесор у средњој шкоди. Обично то одмах не бива. У Угарској постављају се испитани кандидати за сунленте. Они проводе у том привременом положају најмање једну, а, највише 3 године. Тек после тога рока постају ирави учитељи. У Аустрији се испитани кандидати не постављају ни за суплепте. Они се са сведоџбом о иоложеном. исииту упућују у гимназије или реалке на рад у школи. II тај ирактички рад исто тако је обавезан као и остали исиит. Годину практичкога рада, како је по закону зову „Баз Ггоћејаћг", мора кандидат да проведе на