Просветни гласник

МИНЕРЛ.10ШК0-ГЕ0Л0ШК0 ПОСМЛТРЛЊЕ

239

статовати и чисто морска сарматска у Цветановцима, Докмиру и Голој Гдави. Даље се трагови терцијерне Формације онажају у нронланцима од Влашић лланине па иреко подгорја низ корито Еолубаре и Тамнаве, куда се виђају многи брежуљци из ове Формације. Ових се брежуљака највише онажа иреко села: Коцељева, Кулице, Батијевца, Каменице, Осечине, где има руде цинкане и Врагочанице где се налази бакарни мајдан руде куирита. Г. Жујовић мисли: „да је терцијерни терен у Србији са свим сличан са Аустро-угарским неогеном. Овај је иочео аквитанском енохом. у којој је било и слатководних басена, па наставио медитеранском, сарматском, поитиском и левантском. У Ваљевском округу може бити представника од евију ових еиоха". Алувијална Формација може се констатовати нреко простране равнице, пгго лежи између Тамнаве, Уба и Саве. По овој околини видили смо да се на неколико места провлаче жице еруптивних стена. Све ове еруптивне стене по својим консолидацијама сиадаће у млађе еруитивне стене. Тако за трахитске туч>е код Љига у Моравцима можемо тврдити да су из терцијерне Формације и да могу доћи у једну категорију консолидовања са Фрушкогорским трахитима, јер смо виделн да су иробили кроз нешчаник н серпентинске жице. ПорФирита има разних варијетета и по оклоиу њихове масе биће их из креде и терцијера. А планински ланци, што су махом из кречних стена састављени, узимају неколико ираваца по овој околиии. И кад се ова разграна са Јабланика посматра, види се да један планински ланац пружа се од Јабланака па преко Повлена и "Маљена савија један крак ка Овчару и Каблару ј

а дрз г ги ка рудничким планинама. С друге стране Јабланика иримећава се, да се одмах од Јабланика образују два низа брежуљака. Једни брежуљци упућују се у правцу ка ужичким нланинама, а други у кривудавој линији завршују се са Влашић иланином. Међу овим расејаним брежуљцнма има и иовећих равница и оне се налазе долином реке Колубаре и Тамнаве, па обалом Саве до котла Савског Колубарског. Крај ових равница има омањих и висоравни, које леже махом испод подгорја ових планинских ланацаи око ових равница, издижући се на неколико метара изнад њих. Да иоменем висораван, што се простире иснод Сувобора и Маљена иреко колубарског среза до долине реке Љига, Топлице и Колубаре. Да поменемо овде и нант општи ноглед на рудно благо што се у овој околини налази. Ирема напред изложеним иравцима рудних жица, што смо их видели да се у овој околини налазе, знамо да су исте махом упрскане но другим стенама, да се налазе и у гњездима и нолозима, да их има богатих но квалитету, али да су то квантитативно сиромашне руде, н)' да су инак биле ексилоатисане у старо доба, кад су наше руднике Саси експлоатисали. И да нри свем том има и таквих, који би се рентирали за екснлоатацију. Ну поред већ познатих рудних места у ово.ј околини, има изгледа по стратиграФСко-иетрограФСКом кроју многих нредела, да би се могли открити богати мајдани каменог угља и других рудних нроизвода. Посматрајући ову околину у ма ком правцу, приметићемо скоро инехотично. да Ваљево са оваквом својом окоЛином могло би да постане центар живе трговине и радиности за цео овај југо-западни крај Србије. Положено иа обема обалама Ко-