Просветни гласник

МИНЕРА.10ШК0-ГЕ0Л0ШК0 ПОСМАТРАЊЕ

Вдашић планиие, Јагодње, Круиња, Л.ознице па преко Пецке ударио на Ваљево Моравце и Рудник, догаао у Крагујевац. Скоро истим нутем прошао је и Вискенел, а барон Хердер који је такође овуда иролазио, прошао је пешто другим путем. У белешкама Вискенеловим што их је изнео У своме делу о овом нутовању: „Мешо1гек с1е 1а 8осГе1е §ео1о§'1(1ие (1е Ргапсе, јоигпаих Де уоуа^е Дап8 1а Тигсрие (1' Еигоре" вели : терцијерни слојеви виђају се венцем поред обале савске а од котла савско-колубарског. Ово исто тврди и Ами Буе у својој књизи Езцшбе §ео1о§1<1ие (1е 1а Тиг^ше (1'Еигоре а Вискепел опет додаје да долину Тамнаве саставља терцијер. Врх подгорја и Влашић планине покрива лес. А иреко среза подгорског налази Вискенел доста пешчара, више мање круинозрне бречије са вапненим цементом, који садржи комађе кварца, црнкастог шкриљца, глине и мусковита, слично нешчарима из Враћевшнице Рудничког округа. Исто тако нодножје Влашића састављено је из негачара и гакриљасте глине, па се ово пружа преко Црниљева, где ови слојеви леже на неком врло једром кречњаку, који садржи велику количину Фосила (ЕпсгГп^а)" и за то исти писац ове терене сгавља у креду. А Ами Буе (р. 88) нрепоручује да се овде тражи креда или јура. Од Иецке до Вал>ева Вискенел не налази нигата вигае до секундерни ваниан, и шкриљасту глину. А леву обалу Обнице карактерише Вискепел као терцијер, који је састављен само из секундарпог вапнаца и шкриљасте глине, па вели да Је исти терен и на десиој обали Обнице (в. шет. р. 58) Херде]) опет у делу: „Вег&тапп. Кетзе помиње то исто, додајући јога да се у вапнацу налази вртача. А код Белотића помиње старе рудиике где се обрађивало олово (в. Вег^тапн. 1 сејуе р. 123)

Хердер у истом делу иомиње, да се јављају жуте и сиве шкриљасте глине са том разликом, гато се кроз њих провлаче сјенитске жице и мисли да ће стена у близини заузимати већи обим (в. ИегДег Вегдтапп гаве р. 124) Беле стене вели Хердер (стр. 126) да настају чим се изађе из Ваљева и да су на десној страни при утоку Граца, да принадају терцијерној нериоди и да су састављене из лапоровитог ваннаца. Вискенел опет вели, да су састављене из белих и сииих гакриљастих ланора и да ове стене садрже отиске биљака". Из ово неколико навода из поменутих дела ових стручњака Европских, видимо да су они многе ствари погрегано прибедежили. Но и ако и сам не могу тачно обележити коме периоду и Формацији поједини терени ове околине принадају са оскудице нетреФаката, то ипак ио њиховом петрографском и статиграФском кроју и оним остацима петреФаката, што се налазе растурени махом по кречним стенама и лапорима, може се по овој околини констатовати три Формације, креда, терцијер и алувијум. Тако, кредина Формација могла би се констатовати најочитије па теренима између реке Јабланице и Граца, где је нађен и зелени гакриљац који спада у Формацију тријаса, за тим кречпих терена има око реке Рибнице иа преко Крчмара и код става, где смо нашли кречњака са цетреФакгима из горње креде. Терцијерна Формација као да се јога но најјасније може констатовати у овој околини и то иа неколико места. Тако је аквитанска етажа констатовапа код белих стена; конгеријска код Обреновца и у Вујновачи, јер овде има доста кречњака са конгеријама. 11оред ових може се кон-