Просветни гласник

МИНЕРАЛОШКО- ГЕОЛОШКО ПОСМАТРАЊБ

237

које су овде нагомилане у грамадним наелагањима, те се високо издижу изнад обале реке. (Јве трахите помиње и Анпе Воие у својој вњизи : .КбСЈШбе ОеоЈо^ие с!е 1а Тигсцие (Г Еигоре р. 132. под именом трахитских стена". Ове су трахитске туФе местимице врло тропше. кад што шуиљикаве, више порозне и растрошљиве. Основна им је маса аморфца. Кристали од Фелдспата провлаче се кроз стену у омањим зрнима. Бијотит је по стени упрскан у ситним танким листићима, магнетит се такође јасно распознаје. да је по стени упрскан. Стена има боју беличасто-сиву, светлу или жуту. 6 Екскурзија Ваљево—Близошки вис, — Заузима простор преко села: Јасенице, Попучака, Лукавца, Дивоца, Лознице, Словца, Докмира, Голе Главе, Близоњског виса, Бравковине, Бабине луке, Забрдице па у Ваљево. Терен преко ових села већ има други изглед — другу Физијономију петрограФску, јер овуда ретко има кречних стена но већином терене заузима иловача и остала алувијалиа наслагања. Село Кршна глава издиже се више изнад ос .талих села, и овде се такође види нагомилавање кречних стена у већој маси. А тако исто и брдо Словац, у селу Словду крај леве обале Колубаре, диже се за неколико стотина метара у вис. Исиод овог брда избија такође нека бела со, коју стока радо лиже као код белих стена. Подножје као и цео брег састоји се из кречних стена и вапновитог кречњака. Околни брежуљци нак састоје се из еамог лапоровитог кречњака и лаиора, који је помешан са доста ситним облуцима кварца који местимице нреовлађује. На самом брегу Словцу налазе се развалине неког римског града, за који причају, да га. је проклета Јерина зидала. Зидине су града од кречних и белуткових стена.

Преко атара села Докмира и Голе Главе има досга слане земље. У слатини има чисте беле иловаче од које су израђиване цигле за тополивницу крагујевачку, а лопчари из Ваљева троше је нри грађењу земљаног посуђа, јер је ова иловача чиста, боје је беле, врло је компактпа и пластичпа. У близини слојева иловаче има и крупно-зрнастог песка од расиаднутих силикатних стена. Овај је песак чиста заокругљена зрнца кварца који боју има беличасто-жућкасту. Са јужне стране близоњског виса, долином његовом протиче река ,,Рабас". На десној обали ове реке спрам цркве Бранковачке налазе се велики слојеви шкриљаца, где се по микроскопском проматрању може констатовати 2—3 врс.те. Структуре су једре или врло шкриљасте, а има их и јако лискуновитих. Налазе се у слојевима хоризонталним, који су месгимице поремећени. Одавде на до Ваљева настаје скоро све сама нечиста иловача, од које се израђује земл>ано иосуђе, цигла и црепови. II Геолошко иосматрање. На први поглед што нам пада у очи кад у ову околину погледамо, а ири том узмемо на ум оно што сам при овим минералошким екскурзијама прибележио, јесте да је и ову околииу заиљускивало оно бело море што се нружало од Карната северних и источних Ална, па до на балканско полуострово и одатле своје отоке пружало у ваљевски, београдски и смедеревски округ. Јер они трагови слане земље у Цветановцима, Докмиру и Голој Глави, слојеви иеска код Уба: она приметна морска таложења у горњој 'Гонлици и т. д. дају иам иодатке о поменутим морским отокама. А кад се обазремо на оно, што су поједини странци о овој околини прибележили, наћићемо да је Анае Воие прошао путем од Београда па на Обреновац до