Просветни гласник

236

Оваква два „банка" надазе се између Шушооке и 'Бурђевца а скоро на саиом Јтоку Бањице у Колубару и граде овде неколико брежуљака што се зову „Беле стене". Лапори су овуда разног кроја и изгледа. Има их често врло шкриљастих. Код Белих стена налазе се и велики слојеви параФинског гакриљца. Овде су констатоване две врсте овог шкриљца. Једна врста налази се у повећим танким таблама, који су тако швриљасге структуре, да се могу цепати у танке листиће широке као табаци артије. Ова врста шкриљца гори кад се занали, издајући од себе карактеристичан мирис и загунтљив дим. Друга је врста једрија и не може да гори, али загрејан издаје такође од себе мирис и ночади. Обе ове врсте шкриљца анализирао је г. Лозанић. И ио тој његовој анализи штампаној у Гласнику српског ученог друштва кљига Б садржи први уља 14°/ 0 , а други 7°/ 0 . По површини ових лапора, налазе се многи отпечаци разних биљака, а ио параФинском шкриљцу многобројни отпечаци и риба. Ове је рибе испитивао ихтиолог Горјановић у Загребу и тај рад штампао у раду југословенске академије знаности и уметпости, књига V година 1885, као палеоихтиолошки прилози, под насловом: Рибе из околине Ваљева. Један комад од лапора пашао сам још године 1882. у Белошевцима са разговетним отиском рибе и 1883 године уступио сам г. Жујевићу проФ. на Великој Шволи и то ће бити, сва је прилика тај, јер г. Горјановић вели у поменутоме делу: „Рибе те потичу из лапора белошевачког (1 комад) и оног бијеле стене (повише плоча, — ирикулио сам заједно са г. Жујевићем 1883 год). Ланор бијелошевца је светлосиве боје и каљав; лапор бијеле стене нешто је тамнији, те шкриљав и даје се у врло танке плочице листати.

За обоје каже с иравом г. Жујовић да ирипадају терцијериој Формацији. За лапор бијеле стене ирипомиње ми још да алтернирају са песковитим и сланим лапором. Хоризонта није иоближе означио" „По карактеру Фауне ових лаиора даје се са сигурношћу закључити, да су ти лапори ироизвод сталожења слатких вода, а то с тога, што садрже слатководне облике: Беис18сп8 и Оођшв из <1>амилије канриноидеја. Врло ме је Фрапирала петрограФСка сличност ових лаиора са оним Албисвалда у Штајерској. И тамо има таквих лапора, који баш исгу Фауну држе. Ја се не устручавам сматрати лапоре околине Ваљева и албисвалда истоветним стварима, с тога држим да ирииадају аквитанској етажи (образби) терцијерне Формације." Кроз ове слоје лапора белих стена избија неки бео ирах, који има слан укус са чега га стока радо лиже. А између појединих слојева овог лапора примећава се и по један особита врста кречњака, бистрог, провидног, у виду илочица, које су слемњење са кречом, те изгледају као иеки скелет. Но ово су такође трагови да је овде било неко језеро, из ког се и ова врста кречњака сталожила. 5 Ј^кскурзија Ваљево — Љиг — Обухвата иростор преко села : Мијонице, Мушића, Врачевића, Вироваца, Табаиовића, доњих Л.ојковаца, Латковића, Цветановаца, Мораваца и долине река: Топлице и Љига. Преко ових предела настаје већином геолошка монотоиост, јер већину терена састављају Лапори и Лапоровита глина. Кречњак је и овуда такође главна стена. Но његово нагомилање овуда се највише опажа око манастира Боговађе, у селу Врачевићима. Долипа Топлице и Љига састоји се из алувијалних и иајновијих наслагања. Поред Љига и у селу Моравцима налазе се нанред иоменуте трахитске туФе,