Просветни гласник

235

ниве изгледа да су пробиде и трахитске туа>е, што се у великој маси налазе у Моранцима на граници између ваљенског и рудничког овруга. Иозади ових пешчаника у Берковцима налазе се велики слојеви литограФских илоча, које се простиру скоро преко целог атара села Струганика и своју највећу моћност достижу на „Перовом брду." Струвтура ових плоча је ситнозрна мивросвопсва. Боје су бледе или беличасте. Г1о вроју своме могу се уврстити међу најбол,е илоче ове врсте у Европи. Илоче су из Формације вреде и могле би се и тачно снециФиковати по хипуритима што се но овоме терену налазе. Једна врста ових плоча као хелгајтеске нлоче налази се у великој маси па левој обали реке Рибнице, а сирам слојева литографских нлоча на „Перовом брду" ове су нлоче у атару села Брезкђа. Врло су масивне и има их великог обима, таво да од њих израђују лене ас/гале, глачајући и\ нешчанивом из Бервоваца. Ио овим плочама има многобројних ишараних дендрита, који имају изглед лених шара, да их ондашње сељанве доиста и узимају за нреглед вад што год везу. Обала поменуте реке рибничке, што је кроз ове нлоче пробила, начнчвана је одавде све самим вречиим складовима, који се нружају неирекидно низ обалу ове реке за неволиво вилометара. 11о овим кречним складовима налази се тавође доста зјаиећих нећина. Од ових пећина заслужује иомена нећина у Брежђу, која лежи крај самс десне обале ове реке. Ова је пећина значајна с тога што се у њој налази доста шалитре. Шалитре овде нема чисте, но је номешана са .земљом и озго по површини земл.е избија као ситан бео ирах •— као слана кад надне на земљу. Сељани околних села ваде шалитру из ове иећине на са свим нримитиван начин, алн сходан

науци н методи одвајања шалитре. Њих неколико, који су већ вишегодишњим вађењем ностали сопственици и стевли нраво, имају и своје одређено место где то одвајање врше. Они навопају земље из пећине, на је кувају у великим казанима и ову кувану земљу сипају за тим у судове палик па табарве за печење ракије. У овим табарвама нанраве они друго дно пободавши 2—3 рављаста дрвета, на дно табарве и но овим рављастим дрветима укрсте неволиво шииви од дрвета па озго потаване сеном, те кроз ово дно процеде ону кувану земљу и оточе на славину. За тим ову воду по нова вувају у вазанима све дотле, дов се не почне хватати вора но дрвету, вад се умочи у ову воду и за тим изнесе те се олади. Овај им знав служи да је раствор концентрисан. И кад су на овај пасин раствор вопцентрисали, разливају га у ворита, те се лађењем шалитра одвоји у доста нечистим вристалима. На овај начин одвоји но неви сељак и по 100 кг. ове шалитре. Многи од њих од ове шалитре граде барут, па често и од угљена, конопље, за воји су сазнали да даје најбољи барут. Скоро на исти начин од^ојио сам и сам из земље ове пећине .једну прегрш шалитре. У истом селу Брежђу у месту „Бобији" иманирита измешаногзаједно са галенитом. Рудна жнца налази се у једном потоку, провлачи се кроз кречне и белуткове стене. Последњим врајем овог терена у иравцу ва Ваљеву а ноглавито преко села: Маљевића, Мнјонице, Санковића, 'Бурђевца, Шушооке и Белошевца, простиру се све сами слојеви ланора, лапоровите глине и нечисте иловаче. Читави тавани од ових лапора образују преко ових села једну висораван, једно узвишење изнад осталих места. Навишеместа ова узвишења издижу се и у мале брежуљке коиичког облива. зо*