Просветни гласник

234

МИНЕРАЛОШКО-ГЕОЛОШКО ПОСМАТРАЊЕ ВАЉЕВСКЕ ОКОЛИНЖ (Снршетав)

IV Ескурзија Ваљево — Сувобор. На Сувобор иео сам се два пут: 1882 и 1883 о Тро.јнцама, и том приликом прешао сам преко селгг: Белошеваца, ПГушооке, Ђурђевца, Санковића, Мијопице, Маљевића, Брежђа, Стругапика, ПопадиКа, Берковаца и Планинице. Сувобор је са целим својим подгорјем састављен из самих серпентинских стена, између којих може се иаћи доста лепих његових варијетета а има и бронцита и хризолита. Серпентин (налази се ио највише као проста стена у једрим агрегатима, а варијетети су му влакнасте и приткасге структуре. Боје су махом мрке или црне, Кроз многе комаде примећава се да је пролазила вода са раствореним карбонатом креча, јер по многпм иукотинама ове стене има лепих кристала од кречњака, ухватили се као кора но једром сериентину. Налази се опет и таквих примерака, кроз које се ировлаче жилице оливина. Бронцита има ређе и он је са лепом пергастом сјајношћу као изоморфна маса но једром серпентину. Бронцита се највише налази преко атара села Планинице. По Сувобору има и дрва серпентипованих. Наједној пространој висоравни у Планиници, а између Сувобора и Маљена, налази се богата бакарпа руда: куприт (оксид бакра). — Ова руда у понеким примерцима иоказује правилан кристални облик, али савршених кристала нема. Руда се налази махом у једрим и ириткастим агрегатима, упрскана по кречњаку п кречном пшату. Често има и тако ве-

ликих комада чисте руде, од неколико килограма. По овим комадима има зрна чистог бакра. Чистог бакра може се наћи и слободног у иовећим комадима, али није кристалисан. Еао ос/гале руде по овоме округу, тако и ова, налази се обично у гњездима и нолозима растурена на више места но овој висоравни, која може имати око 100Пкм. Руда је растурена поглавито по кречним степама, са којима се налази, а има у друштву и црвеног кречњака, кварца и сернентина. У истој околини овог места налази се и богата руда хрома — хромит. Налази се као једра зрнаста маса. Има је такође у великим комадима. Боје је мрко-црне, масне, нрелома ивераста. На пола сахата од ове рудне висоравни у правцу ка Ваљеву а на врху села Берковаца налазе се огромни слојеви пешчаника. Слојеви ових стена наслагани су скоро савршено наралелно у читавим катовима, који се издижу високо изнад реке, што кроз то село иротиче. Овај је пешчаник састављен из ситних зрна белутка заокругљених и рогљастих, помешаних са ситним листићима лискуна а цементовани опет врло ситним песком. Стееа док је у земљи, врло је трошпа и мекана, али кад се извади, она очврсне да пређе скоро тврдоћу кречњака. Ове стене имају своју већу жицу, али онаје на више места испрекидана кречним стенама. Тако исто оваки слојеви пешчаниаа виђају се на десној обали Љига код љишке Куприје у Бабајћима. А кроз ове нешча-