Просветни гласник

ИРОШДОСТ, САДАШЊОСТ драговољно саучешће у оним иословима, који се предузимају око телесног и душевног здравља човечјег. Здравим и наиредним назорима својим треба да унесе праву културу у цео свет: и то нодједједнако и у народе, где се она већ нретурила, и у крајеве, где још није ни донирала: где још влада дивљатптво. Бтичким основима својим, хуманитарним правцем својих задаКа, треба да васпита друштво човечанско и телесно и душевно, те да учини од љега склоп потиуно здравих, лепо развијених, дурашних, вредних, умерених, задовољних, срећних — па за го и моралних створова... Питање, хоће ли у опште, како ће и кад ће Игијена све те своје задаће довршити, није тако ласно одлучно решити. Пстина је, да решење његово понајвшне завиои од тога, како ће Игијена сама свој посао ирихватити, и да не ће како стрампутицом поћи.... али се ипак и то мора признати, да све пи до ње не стоји. Ако се дивљаштво и празновера људи, нехат самога друштва, а особито још и себичност државиих пнтереса буду уклањали иснред њеног утицаја ; ако владе и власти буду (ма из ког разлога) равнодушне или баш и анатичне према њеном нанретку: онда је више него у пола изгубљено : онда је сав њен труд врло проблематичне вредности. Тек где и саме државе, без икаквих обзира, буду Игијени стазе крчиле и нред њомклицале: „Путаистини и њеним гдекада спорим, али ноузданим успесима: пута научном истраживању, и његовој практично.ј употреби!"... тек онда ће Игијена доживети свој златни век. А има ли изгледа: да ће икад то време доКи?

Н 6УДУКНОСТ ИГИЈКНЕ 2 33 За Игијену има. . . . и то баш — ако ничега другог ради — из самих државних разлога. Један од највећих државника 19. века(Дизраели) изговорио је једном приликом (на некомиолитичком митингу у Манчестру) ове значајне речи: „По мом мњењу је аобољишње здравља у народу социјална задаЛа, коју ире евега ваља решити, и која треба највише да занима сваког државнша и иолитичара, ма које странке. Добри станови; чиста и аитка вода ; неаокварена храна и чист, свеис ваздух јесу услови, којима ваља аотаомагати благостање и угодност народа. ГГонављам: здравствено аитање надмаша ао својој важности сва друга аитања ; и арактичном државнику не сме бити ни једно важмије. Ее може се сувише и довољно одлучно нагласити, да се здравствене арилике свакога народа морају аонајаре у обзир узети кад се ради о величини и важности његовој. Ако аоаис становништва у којој зегиљи аокаже назадак у броју, или само ако се аокаже назадак у средњој висини мушкараца : може се аоуздано и унааред реКи, да Ке тај народ своју историску будуКност иостеаено губити, док га са свим не нестане. Морам с тога изречно ионовити, да здравствено аитање далеко надмаша сза друга аитања, којима се бави државни интерес. Ви морате аризнати, да *величина ове земље у арвом реду зависи од физичког развоја њених становника, и да све, што се чини за бољитак здравствених установа, иостаје основа величанству и сјају нашега народа." Те речи су дубоко промишљене и својски изушћене. Духу њихову треба сви да се ноклонимо. У таком схватању државних интереса лежи напредак Игијене — а и државе.

■Н#Ф=2—

111'ОСВКТНИ 1'ДАОНИК 1889