Просветни гласник

' ИРОШЛОСТ, СЛДАШЉОСТ И БУДУТШОСТ ИГИЈЕНЕ

232

постала предмет оиштег интереса образованих народа; ирокрчили себи пут, којим Ке без сумње ласно ући у састав државне администрације ; па најпосле удворила се иа све стране тако, да је постала потребом сваког човека, који разложно мисли, а тиме и нотребом целог питомог човечанства. РезимирајуКи јој најважније напретке можемо с нуним правом рећи, да се ослободила свију заблуда и празноверица; да је постала права наука, и то иаука за себе ; да је себи отворила ваучну методику и технику; да се нарочито јако обогатила Бактериологијом и применама бактериолошког истражнвања, а тиме решила многа и важна питања о прилепчивим и заразним — дакле у онште — о кужним болестима; и да је најносле постигла и знатних, позитивних, практичних разултата у диагностици, проФилакси, превентиви, изолисању и десинФекцији, а тиме унанредила и медицину и санитетску полицију. Толико богаство у раду и толика обилатосту резултатима мамеће наммисао, да за будућност Игијене ништа и не остаје — исто тако, као што се и Александар Велики плашио, да му иза оца Филипа не ће остати земаља, које ће моћи освајати.... Али та ствар још не стоји тако добро, — и тек будућност Игијене може имати пуне руке посла, и може ишчекивати најленше изгледе. Поред све обилатости у научним и нрактичним резултатима; норед толиких усиеха из садашњости: ипак се с нуним иравом може рећи, да је данашња Игијена тек само мало иачета ризница, која се дуго не ће моћи исцрпсти; тек као оно детешце у повоју, нред којим стоји читав један век рада. па, може бити, и успеха. Та живот је богат и, тако рећи, неисцрпив, а Игијена му је веран нратилац. Хиљаду на) г чних и практичних питања из њене области

стоје још нерешених, и чекају нозитивна одговора. Физикално, хемиско, физиолошко и статисгичко истраживање разних о.бјеката богати се сваким даном и методима и резултатима ; ДемограФија је тек сада нружила руку Игијени, и моћи ће јој тек у будуће користити; међународни савези тек од скоро почињу учеставати, па и Игијени на руку ићи и т. д... а што је исто тако важно : у Бактериологији отвора се тек сада нов свет, кога треба са свију страна нроучити, и за игијенска питања употребити. Ту је јг . пр. морфологија и систематика небројних бактериолошких Фамилија и специја; ту су разни узроци и начини патогеног дејства тих специја: ту научне и практичне консеквенције, које ваља из тих података изводити и примењивати и т. д. и т. д... и јамачне ће нроћи 19. век, док се у свим тим ггравцима доспе на праву чистину: — док се у свим тим разгранцима Игијене рашчисти тако, да све стазе буду проврчене. Него осем тог чисто научног и практичног рада око здравља нојединих л>уди и нојединих људских заједница имаће будућност Игијене још једну важну и значајну улогу у самом културном развитку друштва човечанског. Будућој Игијени биће задаћа, да доврши оно што је започела: да из просвећених центара преплави својим благим валима цело друштво човечанско, те да постане тековином и својином свију људи, свију народа и свију држава без икакве ралике; — да дакле бар на једном пољу сложи и измири људске интересе. Својим ненобитним научним разлозима, убедљивом снагом неосиорних Факата, очигледним нрактичним успесима и правим напретком у материјалном и моралном нравцу треба да учини од целокупног друштва човечјег сложну и једнодушну заједницу бар у питањима онштег интереса; треба да извојује опште,