Просветни гласник

ЧГОШЛОСТ, САДЛШЊОсТ

И БУДУКНОСТ ИГИЈЕНЕ

231

с успехом одупирати. Тај нронадазак је, наравно, но Игнјену (а баш и по целокупну практичну Медицину) тако замашан и значајан , да се једва даје достојно и проценити. Туберкулоза и њена сестра шкрофулоза учесташе у новије доба и по нашим крајевима тако јако, да бројем сво« јих жртава надмашају две најстрашније кужне болести: колеру и кугу. С тога и јесте од иеоцењиве вредности она наука, која нам у руке даје срества, како ћемо јој с пута си-лазити; како ћемо јој се успешно одупирати , и како ћемо јој најпосле траг и клицу са свим затрти, да се даље не шири. Ово последње учи нас наука о изолисању и десинФекцији, а и ту је науку Бактериологија (особито Кох и његови ученици) управо препородила, и на научно земљиште пресадили. Према овим доиста врло богатим резултатима у Игијени из најновијег доба није баш ни најмање чудо, што она истина споро, али са свим правилно и постепено — осваја све већи тереп у образоваиом свету, и долази: све више и више до свог заслуженог признања. Кудгод се обазремо у научном свету давно се већ сасвим утишали они гласови, који су се некада дизали против ње.... а и научна и практична Медицина пригрлила је Игијену већ тако својски, да је управо (изузимајући неки в^ло мален део диагностике, а још мањи терапије —) готово већ сасвим утопула у њу. Поред тога обим ове струке расте из дана у дан, и то тако јако, да га је — као што то напред споменусмо — већ доиста веома тешко средити, сместити и тако обделати, како ће бити у њему органске везе и целине, и како не ће стршити ван оквира, који приличи такој једној дисциплини. И општи јавни и приватни интерес — ма да још није на оном ступњу, каквог га Игијена доиста заслужује — расте приметно, и да

још Игијена не.тражи но гдекада баш замашних жртава час од појединца, час од целог друштва, био би тај интерес до сада још много већи. То сведочи Немачка, Енглеска и Северна х \мерика својим прекрасним игијенским установама новијега датума; то сведоче школе и научни храмови за Игијену, који већ одавна постоје, растурени по целоме свету; то сведоче игијенски музеји и кабинети, који се на све стране дижу; то сведоче небројени сниси и радови игијенског — било научног било поучног и популарног — садржаја (г. 1887. излазило је 82 иг. часоииса и иреко 60 летоп.); то сведоче јавна и приватна удружења; којима је цељ да новцем, речју, нредавањем итд. помажу Игијену; то сведочи општи интерес свију културних и полукултурних народа и држава, који се већ толико пута маниФестовао приликом међународних и земаљских игијеИских изложаба; то сведоче санитетски закључци новијег доба по свима земљама; то сведочи готовосг нашег закоиодавног тела и Његовог Величанства Краља, којим су пре неколико година усвојили и потврдили наш нови Санитетски Закоп ; то сведоче толике жртве нашега народа, којима је створио Санитетски Фонд, да тиме предњачи целој Европи; то најпосле сведочи и ова катедра, с које вам, господо, данас имам част да говорим, и којој сте се ви ево тако лепо одазвали, да за њу ни у будуће пе страхујем. У кратко: Игијена је, тако рећи, мезимче деветнајстог века, и у његовом крилу напредује и буја уз општи напредак свију природних наука. Као што видите, господо, садашњост Игијене је много плоднија, миого ведрија и сјајнија од њене прошлости. Игијена се за ово веома кратко време дигла као оно финик из пепела, освојила себи стално и достојно место у реду других наука,