Просветни гласник

230

схватању, и сачињавају т. з. Бактериолошку ТЛколу. Али ни Бактериологија није остала сами на академском, чисто научном постољу (•воме, него се у исти мах осврнула и на стварни живот, не би ли дошла и до каких нрактичних, стварних успеха. И доиста: неуморним истраживањел и оштроумним онитима са тим кужним клицама дошло се наскоро и до неких еминентно практнчних, а врло важних резултата. Међу осталима Пастер је својим епохалним радовима дотерао тако далеко, даје утврдио превентиву нротив неких од тих кужних клип,а и њихова дејства, т. ј. да је изнашао начин, како ће живо (Животињско или човечје) тело удесити и спремити тако, да тим кужним клицама одоле и онда, кад у њега доиста доспу — било да се од њих никако и не разболи, било да ту (иначе жестоку куж) брзо и ласно прекужи. Тај начин удесио је Пастер у главноме нрема начелима каламљења. са мајом од крављих богиња, те га извршује против неких кужних и заразних болести наших домаћих животиња (као што је н. пр. кокошја колера, грвоници или свињски црвени ветар, прострел у оваца и говеда итд.), а у најновије време и против псећег беснила — било на самом псету или баш и на човеку. То превентивно каламљење ноказало је до сада (на животињама) врло лепе резултате, а о Пастеровом каламљењу против псећег беснила код човека моћи ће се изрећи одлучан суд тек опда, кад се буде располагало са великим опитним материјалом, и истинитим , безпристрасним извештајима у томе правцу. Каво сад стоји, сви су изгледи, да је женијални Француски научењак и опет на правом путу, и да је стигао до таких уснеха, какве је тешко надмаишти. Тим успесима задужио је цело човечанство. И још има да се забележи један веома

замашан и зпачајан проналазак Бактериолошке Школе. Кужне болести су обично таке нарави, да се јављају с времена на време, како ће се онда и опет изгубити. Кад се јаве, букну као оно ножар, и расиростру се тако иагло и жестоко, да им се одмах и врло ласно може разазнати њихова особена — кужна нарав. Таку једну навалу које кужне болести зовемо ми ношлицом (прошлицом), редњом, заразом или номором (епидемијом) — кад како: према нарави саме болеети. Новије време доказало је, да осем тога има још и таких кужних болести, које не наваљују у људско друштво на махове, да се и опет угасе, него да из њега никако и не избивају; које не ударају на човека (као што то ради зараза и помор) отворено и, тако рећи, јуначки, него се кришом и потајице шуњају и на све стране вреже тиме, што се неприметно али непрестано преносе с болесника на здраве, те их свлађују — кад спорије, кад брже. Така кужна болест је туберкулоза (сушица, јектика итд.), а и њој је узрок опет пека така сићушна, невидовна гљивица, неки бацил — бацил туберкулоза — који се при згодним нриликама у човечјем телу веома брзо и јако плоди, те својим животом и расплодом организовану материју раствара и сатире. Тај микроорганизам нашао је пре неколико година проФ. д-р 1'оберт Кох (— исти онај, који је пре иет година нашао и прави узрок (клицу) колере или т. з. кома-бацил), и проучио му је нарав тако потанко, да нам је сада све јасно. Ми данас знамо порекло тој ужасној болесни ; ми нознајемо морфолошке и биолошке особине њене клице; ми смо ухватили нутеве , којима она доспева у тело; ми смо докучили , како се она у телу развија; шта јој годи, а шта њеном развићу смета; — у кратко: ми познајемо свога непријатеља, и можемо му се