Просветни гласник

ПРОШЛОСТ, ОАДАШЊОСТ И БУДУТ.ПОСТ ИГИЈЕНЕ

ганске материје: нека врста врења, гн.илења или трухлења; да дакле мора да и њих ироизводе те невидовне органскс клице из ваздуха , воде, земљишта, хране итд. чим нађу згодних прилика у телу човечјем. То мишљење имало је већ давно своје нотврде и у неким заразним и нриленчивим болестима животиња и бил>а н. пр. у неким заразама свилене бубе, нчеле, жита, кромчира, у рђи, медљици итд. — али тим Пастеровим радовима доби сада још многа чвршћа наслона. Кад се најиосле необоривим научним и практичпим доказима доиста потврдило, да је и прострелу (АнШгах) у оваца и говеда узрок нека сићушна гљивица, која \ тело уђе, тамо се необично брзо и јако намножи, на онда својим животним обавама и бројем својих индивидуа нормалне Функције животињског тела (свога домаћина) норемети, на му и смрт зада: онда се, наравно, поче још живље и мислити и радити око тога, како да се нађу и нроуче кужне клице и других заразних и прилепчивих болести животиња, па и људи. Тај посао беше — особито с почетка веома тежак, али ипак не сасвим бесилодан, те не потраја дуго, а један успех сустизаше други. Тако се н. пр. за кратко време изнађе прави узрок и ирава нарав црвеном ветру, шану и устобољи, врућици, подљутама рана, отровпој крви итд. па ево у најновије доба и узрок туберкулози и колери. По себи се разуме, да је сваки тај проналазак засебице (а још више даље консеквенције свију укупно) велики корак у напретку Игијене; — да унраво значи нову школу, нову епоху у тој струци. Изучавањем и познавањем морфолошке, Физиолошке — у опште биолошке нарави тих кужних клица с једне , а ноближим одређењем патолошког дејства њиховог на животињско или човечје тело с друге стране,

отворио се дугачак низ веома важних и веома интересантних питања и за Научну и за Практичну Игијену, те је тим путем тражио свога одговора. Неуморним, савесним и духовитим исграживањем дошло се мало по мало до нотнуног познавања биолошког карактера тих клица, т. ј. до тачног одговора иа питања: како ти мпкроорганизми изгледају; шта су; где се обично легу; који су им услови неонходно нужни . а који опет згодни и поспешин за живот, напредовање и размножавање, итд. — па најпосле и то, шта им смета раснлоду; како гину и пропадају у нрироди ; могу ли се икојим вештачким начином потаманити; који је најпоузданији начин за тај посао итд. Патолошка искуства и опити објаснише нам опет , како и којим нутем' те клице улазе у животињско или човечје тело; како тамо живе и како се множе; какво им је дејство на наш или на животињски организам; како се те клице преносе са болесника на здраве: — са живинчета на човека, или са особе на особу итд. — на најносле и то: шта се може учинити против те навале па здравље и живот. Као што видите, госиодо, изучавање микроорганизама као представника кужних клица објаснило нам је врло многа и врло важна питања. Оно нам расветљује два, тако рећи, најзамашнија, а до сада веома тамна и непотнуна одсека нан1е струке: етиологију и проФилаксу кужних болести. Оно нам ређа узроке тим болестима, и упућује нас на ноуздане нутове, како да их се одбранимо. С тога је оно данас један од најважнијих и најилоднијих одељакаиНаучне и Практичне Игијене, а само за себе издвојило се у читаву једну засебну науку — у тако звану Бактериологију. Присталице и ученици те науке у нашој струци предсгављају читав један пов правац у игијенском истраживању и