Просветни гласник

228 « ПРОШЛОСТ. САДАШЊОС себне науке, и да су јој извојевали оно часно место међу разним струкама, које данас заузима. Та епоха наше струке спада у најновије време — тако рећи : у садашњост њену. Нема ни тридесет година, како су Ларкс, Леви, и ПетенкоФер сабрали готово сва здравствена питања под једно научно гледиште, са кога су све своје разноврсне предмете иснитивали по неколико метода, основних на екзактним наукама. Необичном природњачком спремом, великом бистрииом духа, и нотнуним проницавањем својих циљева и граница иређоше они са мршава поља емпирије на експерименат, природњачки метод и основану спекулацију, те тако физиолошким, Физикалним, хемиским и другим основаним доказима истребише нразноверу и застареле , укорењене, погрешне иазоре у Игијени, а на њихово место поставише нова начела, којима се с научпе стране не може ласно нриговорити. Радећи тако око старих и иових питања и гледишта изналазаху они, наравно, и иове методе и усавршаваху технику игијенског испитивања, експериментисања и доказинања тако, да у томе правцу њихови успеси служе и данас за основу и образац. Радови тих научењака о ваздуху, води, храпи, оделу, стану, заразним и кужним болестима и о другим игијенским питањима; њихови докази по статистичким и демограФским иодацима; њихона метода у научпом нроучавању појединих игијенских објеката итд. створише најпосле нарочити правац у Научној Игијени — створише тако звану Физиолошко - физикално - хемиску Школу. Тој школи је од тада (а и сада) главни представник ПетенкоФер у Минхену, а њој ирипада и велики број најзнаменитијих Игијеничара нашега доба. Међу њима се особито одликују неносредни ученици ПетенкоФера, а наиме: Фодор,

И БУДУТШОСТ ИГИЈЕИЕ

Сојка, Флиге, Крисман, Форстер, Уфелман, Грубер итд. Готово у исто доба постао је, н мал' не бапг упоредо са „Физиолошко -Физикалиохемиском Школом " нанредовао је и други један нравац игијенског исиитивања. Одавиа се већ мислило и наговештавало, да узрок разним заразним и прилепчивим болестима мора бити кавав врло ситан и невидован, али свакако жив створ, који у тело уђе, те се ту разлеже н размножи. Та мисао имала је већ свог паслоиа у неколико појава из саме ирироде кужних болести, а подржавала се и другим сличним примерима у природи. Осем тога утврђиваху је до некле и неки научењаци било то простим доказима из свога искуства, било баш и научним експериментом. Али све то беше још мало и непотпуно, и дуго је трајало док је у таму тога пигања продрла права светлост. Тек кад је по тим истим основима Пастер оборио инотезу о бесемсном зачећу (^епегаНо вроп1анса) и учврстио своју тако звану виталистичну теорију о врењу; тек кад је доказао, да је у ваздуху, у води, у земљишту и свугде око нас (иа и у самим нама) безброј особитих, органских а и живнх клица; тек кад је показао , да се те клице чим дођу у згодну прилику — развијају у санршене индивидуе (микрококе, бактерије, бациле, вибрионе, спириле итд.) са самосталним животом; да се врло брзо плоде и множе, на да најпосле — у неким извесним нриликама — својим животнИм нотребама и радњама, својим мпожењем и опадањеи производе расиадање органских материја у облику врења, гњилења и трухлења: — тек онда се још с већим нраном почело закључивати, да су исто тако и куаше људске болести нека особита врста тог растварања живе, ор-