Просветни гласник

242

ЦРТАЊЕ СЛОБОДНОМ РУКОМ

у цртању треба бити врло умерем и увек савесно имати на уму снособности ученичке. За вежбање у проналажењу нових саставака (комбинација), од већ нознатих облика треба узимати цртеже геометријских слика, цртаних на једној равни и опет од њих разне комбинације. Унутство за овај рад оснииа се поглавито на томе, како се на табли показивало спајање. геометријских основних облика, као што се то показује код нравилних слика тиме, што се преко њих новуку дијагонале, што се ове слике раставе у троуглове и т. д., тиме, што се слике наређају, споје или саставе у правилне или симетричне групе, у тој намери, да се добију нове слике или читаве групе слика. 7. Цртежи које учитељ својим ученицима претходно црта на табли, треба да су у што већем облику и да се раде у колико је више могућно пред ученицима, те да они виде тај рад; уз то учитељ треба тај свој рад да пропрати тумачењем. Овим тумачењем треба природу и карактер објекта разјаснити, треба нарочито истаћи све оно, што се битно на ком објекту оиажа, а уз то и својства његова; дал>е треба истаћи с.ве оно јнто је на њему слично са већ познатим облицима, а оно опет у чему се разликује од нредмета на које личи, треба нарочито поменути. При комбинованим сликама има да се покаже њихов основни ностанак (звезда крст, срце, облик свезивања и т. д.), то јест, из кога су најпростијег облика постале, па да се тачно помену оне номоћне линије (осе) које су потребне, кад се нешто нодражава, да се нацрта, а тако и величину, правац, облик и срозмеру појединих делова ове слике спрам целе слике. У самом почетку и у ирвом стуињу наставе, када се с табле прецртава, наставник

треба ученике да учини пажљивим на разлику у величини цртежа, штоје нц табли и онога што они имају на хартији да нацртају, и да им каже, да и ако постоје разлике у величини између ова два цртежа, ипак треба да буду узајамни односи међу њима при подражавању, и да су у једнакој сразмери измерени поједини комади (истоветни делови ориђинала), те да ови буду једнаки по облику. Тумачење о особинама простих (елементарних) геометријских слика треба ограничити само на оно што је најглавније на нотребне деФиниције — кратко а одређено — које треба да су прибављене са очигледног носматрања, тако, да ученици, кад је овај нојам код ученика утврђен, могу исти предмет н. пр. прав угао, квадрат, круг и т. д. да предтаве и без мрегледа. Научно унуштање у саму науку геометрију није потребно. 8. Да би око извежбали колико је потребно да њим гледајући можемо нешто одмеравати, а после да би и руци прибавили лакости да њоме можемо цртати, треба првом ступњу наставе за то потребним радовима вежбати и очи к руку, и то; 1. Постављањем разних тачака на равнину, да би поделили поље на хартији, где ће се шта цртати; 2. тражењем сразмере међу цртама, угловима, површинама и т. д. употребљавајући при томе дотичне рачунске радње (операције); 3. делењем задатих црта и углова; 4. цртањем паралелних нравих црта и правог угла и т. д. у разним одређеним положајима; 5. цртањем по слици која је на табли нацртана, а за коју нису дате никакве помоћне црте; 6. подражавањем каквој слици којој I је одређена величина и нолсжај, и т. д.