Просветни гласник

243

31*

Оваква и сличиа вежбања, која се по потреби могу предузимати разноструко и многоструко, најбоље је давати у првом разреду нри очигдедној настави кад се прилика укаже, да се ова вежбања и употребе. 9. Од много начина, којих има при цртању, како ће се нешто прецртати, бнра се онај који је најподесиији, с обзиром на оно, што се иредавало и на предмете (објекте) који се имају прецртати, те се и ученици упућују да избе]>у најлакши начин и да се њиме послуже. Сваки онај начип нрецртивања којн одузима много времена ваља избегавати. Нацрти (контуре) треба да су тачни, израђеии чистим једнаким цртама, сенке пак треба да су обележене баш где треба да су и на ирост начин изведене и то како оне, што се зову нолу-сенке тако и нраве сенке. Самосталаост код ученика ваља но могућству чукати ; склоности за једностране особености (манире) имају се уклањати. Пошто од тачног околног нацрта ( ИшТ8) обично зависи вредност цртежа, то нацрту ваља и највећу пажњу поклонити. Према томе почетнике треба одмах још с почетка подуже задржавати да с највећом тачношћу и брижљивошћу изуче цртањо разних геометриских слика у равнини. Оне пак ученике, који са табле какву задату слику прецртавају, иа је израде брзо али нетачпо и рђаво, треба натерати да исти цртеж још једном и боље израде; на против о/1 оних ученика, који опет брзо и добро нацртају оно што им је дато да прецртају, може се захтевати да тај свој цртеж нацртају још и на какав други начин, како се он може представљати или изгледати (да га осенче укрштеним цртама писзљком, или пером умоченим у туш- или бојом и т. д.), или да

нацртају исту слику кад се она у други положај намести или и друкчије искомбинује, али онда ово треба и нацртати на особеном листу хартије. Ни у ком случају пак не допушта се ученицима да бирају себи за задатак какву слику за ирецртавање која би била из материјала за каснију паставу. 10. Поправке на погрешним ђачким цртежима треба усмено вршити. Неупутно је при поправљању цртежа цртати у ђачком цртежу; на против, треба оно што пе ваља у ђачком цртежу нацртати поред њега и показати начин представљања и ђака обучити, те да може и сам то да нацрта. 11. Расиоређивање наставног материјала ирема наставном плану и то у првом разреду треба да буде овако: 1.) Објашњавање просторних одношаја, тачака и њихових узајамних ноложаја у простору и у равни; цртеже равних геометријских облика и то правих црта по правцима, протезањима но узајамним иоложајима; четири вида рачунања с нравим цртама; објашњавање мерила и уиотребе њихове. 2.) Углови, наука о кругу и значај круга за мерење углова. 3.) Разне врсте углова, рачунске операције с њима. 4.) Објашњавање слика, што су омеђене нравим и кривим цртама; објашњавање троуглова, четвороуглова и иолигона, нарочито цртање равностраних троуглова, квадрата и правилних многоугЛова, круга, елипсе. Комбинације ових слика с обзиром на праволиниске и криволиниске облике (т. ј. од иравих и кривих црта) и околине у којој живимо у обичиом животу, из грађевинарства (архитектуре) и т. д. Ка овом материјалу, разуме се по себи да се придружују геометриски орнаменти и симетрички равни орнаменти.