Просветни гласник

ЦРТАЊЕ СЛОБОДНОМ РУКОМ

244

Пре него се почну цртати геометриске слике у простору, треба претходно предузети да се изуте основна правила из линеалне-перспективе , а при том да се употреби справа, на којој се ово може и видети. Како постаје перспективан лик, пајбоље се објашњава справом са стакленим плочама и обележеним зрацима вида; основна правила перспективе треба сваком ученику понаособ на исти начин објаснити. Пошто се ученицима даду поуке о хоризонталним (водоравним) равнинама, о основним равнинама, управним равнинама, као и о месту ока (тачка где се налази око — Аи^еприпМ"), о тачци одстојања, о ишчезавној тачци и т. д., онда треба иредузети правила перспективе, која се односи на водоравне црте (хоризонталне линије) основне црте, тачке где се налази око, тачке растојања и споредне тачке (акцидентним тачкама). Овде се треба и на ове предмете обазирати пошто се они перспективно представе и протумаче на справи с основном равнином, са равнином слике (са стаклепом плочом), с обележеним зрацима вида, с водоравним и управним цртама, с тачкама где се налази око, са цртама одсгојања и с одстојним тачкама ока, с удаљенима и т. д.; ти су предмети; а). тачка, б.) системе паралелних правих црта у њиховим разним положајима спрам сликине равнине, и то; 1). водоравие, које стаје ; 1. нормално -— 2., паралелно —, 3., иод углом од 45°, 4, под каквим другим већим или мањим углом управљене спрам сликине равнине, 2). одвесне, 3). косе праве, које 1) иду паралелно ка равнини слике и 2) које су нагнуте напред или остраг према тој равнини.

в). квадрат, г). круг, д). коцка. Пошто је сваком ђаку дата нрилика, да се сам својим сопственим посматрањем увери о тачности на снрави којом се иоказују нерспективни изгледи, почиње се цртање са пластичких иредмета и то овим редом: 1.) С угледа (модела) од жице: Права црта с иоделама у једнаком одстојању, угао с покретним краковима, равностран троугао, квадрат, нравилан иетоугаоиик, шестоугаоник, осмоугаоник, круг; 2). С дрвених угледа коцка, призма. нирамида, ваљак, купа (кегла), кугла. Кад се почне цртати са стереометриских тела (предмета), потребпо је да се одмах покаже и како се таква тела сенче, ц да се разјасне оне разио осветљене стране на телима треба објаснити. Како постају сенке на осветљеном телу, шта је права сенка (језгра сенке) и полусенка, шта је посредна и пепосредна светлост, дејство њено ношто су се зраци одбили, шта је реФлектована светлост, дејсто и утицај њен на промену и јачину оних места, која су у сенци и тако даље. После цртања са стереометриских тела и разних њиних комбинација (или кад се ова тела у разне гомилице наместе) долази на ред, да се цртају најпростији делови стубова, али они треба да су правилни и да одговарају неком стилу; за тим: да се цртају разни судови, алати и т. д. по све то да иде одговарајућим редом, т. ј. иоступно од најпростијих ка сложенијим предметмма ; иосле цртања судова и алата ирелази се на орнаментику (украсе) с којом се ночиње и други етуиањ наставе у цртању слободном руком. Код другог ступња наставе у цртању слободном руком, почиње се са цртањем