Просветни гласник

245

орнамента прво ло нацрту, гсоји наставник нацрта на таоли, па онда се црта и са пластичких орнамената, т.ј. с орнамената иарађених од гинса или глине (а с успехом и с угледних цртежа орнамената, лацртаних на хартији). Од иростог нацрта каквога листа или цвета, иде се ка сложеиијим и компликованијим, а при томе се свакад ученици чине пажљивима на постанак њихов из нриродних облика, на органски склоп, на природно рашчлањаваље деловаорнамента, на п на важност нојединих делова, где ово рашчлањавање има нре да дође и да се употреби. При крају другог ступња наставе из цртања слободном руком, дају се деци по стилу каквом да цртају главе од стубова који су што обилатије украшени шарама, пиластре (четвороугласти ишарани стубови), конзоле (камење што је и.ч зида испуштено као украс, или ностоље за какав зид) делови венца (шара) на зиду (гезимса) итд., а могу се давати за вежбање да прецрта'вају и људске главе које су правилне или ликове какве животиње и ориаменти. Само просто посматрање ових цртачких вежбања код поједипих врста стилова, иобуђује да поменемо све, што се на њима опази да је карактеристично, н различно, као на прпмер: грчки и римски стил, романски п готски начин зидања, као и дела ренесанса и времена бароке (реткости, чудноватости); треба истаћи згодном сликом која ће то све да представи, или каквом сликом за углед, или цртањем на табли. а ири томе све што је најважније и што чипи разлику међу овим стиловима треба и протумачити. Нарочито треба ученицима код сваког предмета за цртање поменути све, што би вредно било да се зна и што би ишло у прилог томе да се ови предмети што боље

разумеју (нарочито с гледишта историског, уметничког и технолошког). Пре него се ученицима даде што да цртају са прегледа који су разно обојени (полихромни угледи), треба их претходно упознати с бојама, како се оне мешају, како се њима боји и како се оне међу собом слажу. Нрвобитне (примарпе) или осповне боје, споредне (секупдарне), мешовите боје, еквиваленти разних боја (једнаке но вредности) у колико оне утичу на наше очи као и занремином површине њихове, а и све боје које једна другу допуњују (комилементарне) треба но реду нацртати (по некој ска,ли), на показати и протумачити ученицима. Али ова вежбап.а не треба на рачун цртања после модела да следују. Еод треКег стуања наставе цртања слободном руком цртају се ликови, но пошто се претходно протумачи изглед човечије лубање и поједини делови иа глави и на лицу, и то они делови који стоје ван облика, а исто тако и поједини делови коштани на лубањи, како би се боље схватио изглед главе после кад је у потпуном животу. Уједно кад се на табли црта изглед човечије главе, треба одмах редом показати и Протумачити сразмеру лица и појединих му делова с обзиром на различност у годпнама човекове старости, на делове лица који се тада мењају (очи, уста), како се снаја глава с телом (вратом). Даље се ученицима обраћа пажња на промене због којих друкчије изгледају облици, који ее одмах оиазе чим главу поставимо у друкчији положај, а најбоље се то види кад се црта с каквог модела. Вежбања у цртању настављају се по прегледима који су разно-бојни (нолихроми), по орнаментима и сликама архитектонским, а тако исто се упућују да цртају и слике које се иредстављају у перснективи, а згодним начином вежбају