Просветни гласник

ЦРТАЊЕ С.106ОДНОМ РУКОМ

248

Треба ученике упознати и поучити како се употребљава четкица при бојадисању и у цртању носним бојама и како боје припремају и употребљавају, као и каква је обазривост потребна при бојењу ведиких површина. Цртежи ученпка, који тек почињу учити, треба да су, колико је год могућно веI)и, јер при изради великих цртежа свака се црта лепо и јаспо види како је израђена, а после такви цртежи и изискују више пажње и веће тачности но гато је то потребно код малих цртежа. Разуме се само по себи, да треба на ђачке радове пазити да буду чисти и да им је у добром реду сав цртачки прибор, а поглавито и пре свега треба иазити да тачно своје цртеже израђују. За брисање погрешних црта па цртежу употребљава се гума. Гуме има од више руку : има белих и црних. Па и беле гуме има двојаке : мекше и тврђе, од којих се она мекша може употребити за брисање погрешно нацртаних црта писаљком. Најбоља је пак за то црна гума и то она, што се, кад се њом брише п сама троши, и која није онако растег-

љива, као она друга цроа гума. Бела гума тврђа употребљава се кад се хоће каква црта повучена мастилом или тушем да избрише : треба ученицима забранити да такву исту гуму употребљавају за брисање погрешних црта п пнсаљком што су повучене. Ученички цртежи свакад се у школи израђују за време одређеног нм часа за цртање, нод упуством п надзором наставнпковим. Кад је који цртеж отпочет, треба на цртежу забележити, као год што се забележи п кад је који цртеж свршен. Ово треба да је свакад лепо и чптко паписано. Сваки свршен цртеж узима наставник од ученика, поступно их ређа п чува до свршетка школске године, па онда изложи све ове радове ђачке на углед свима ученицима тога завода а и другима, па онда врати цртеже ономе чији су. За чување ових ђачких цртежа, прегледалица за цртање, модела и других сгвари треба имати за то ормане, где би се све ове ствари могле сместити и чувати. КРИЈГОВЈБЕВЕ БАСНЕ

1 Нрана и Лисица. У свету често се говори, да је ласкање и подло и штетно; али све узалуд. У срцу подлаца, ласкање ће свагда наћи кутић. Одпекуд докопа врана комадић с.ира и падне на високу јелу, да ту слатко доручкује. Држећи сир у кљуну, баш се нешто замислила. На њену беду, ту негде

близу трчаше лисица, па оиазивши мирис сира, на мах застане. .Лија сир угледа, а сир је јако иримамљиваше. Нолагано, па нрстима, приближи се дрвету; реном врти а с вране очију не скида, и почне говорити ласкаво п слатко: „Голубице моја, како си ми тп лепа! На та твоја лепа шија, иа те лепе очице! како ти се леио перје сјаје! па какав ти је кљунић леп! Мора бити, да ти имаш и анђеоски глас! Заиевај, драга моја, немој се стч-