Просветни гласник

254

13 € е н и ц а. Сеница на море полети, и почне се хвалити, да ће море да запали и изгори. Одмах се о томе нронесе глас по сиету. Страх обузе житеље нептунове престонице; иолетише читавајата птица, а звериње из шума поче се прикупљати да носматра како 1 ј е Окејан горети. Чак се говорило и то, да су на овај глас појурили морски брегови, — и то — с кашикама, сви они мувташи, који па туђе гозбе радо иду да се слатко накусају рибље чорбе, —• и то таке масне чорбе, како ни један монополист пити великаш нпкад није давао својим секретарима. Гомилају' се. и сваки се израније овом чуду чуди. 'Куте, а на море очи упрли па чекају; тек изретка по неки шаине: „Ево, сад ће да се запали, сад ће да ироври!" Али море не гори. Ври ли бар ? И не ври. И чиме се сврши ово самохвалисање ? Сеница се постиђена с мора врати, нодигла толику ларму, да би себи створила славу, а море није заиалила.

Никогане вређајући, узгред буди речено: пре свршеног дела, не треба се хвалити. Или: ирво свочи, на онда реци — хоп!

14 М а г а р а ц. Кад је Јупитер васиону насељавао и разне животиње сгварао, тада се и магарац на свет појавио. Но да ли намерно, или због многих послова, тек Јунитер с.твори магарца малог као веверицу. Магарца нико не примећаваше , ма да он у глупости никоме не устуиаше. Магарцу се хтело да се подичи, али са овако малим растом, срамота је у свему појавити се. Окупи магарац Јупитера молитп, да му да

већи раст. — „Та за име света", говораше магарац, „могу лијатрпетн, да се лавовима и слоновима такова ночаст указује; сем тога, и. мало и велико о њима само говори; за што си тако према магарцима немилостив, те опи никаке части немају, и о њима нико не говори ни слова? А кад би растом бар колико теле био, то би ја с лавом и слоном носнорио, па би и цео свет о мени говорио". Из дана у дан, овако је магарац Зевса молио, и толико му додијао, да је Зевс молбу магарчеву иснунио. Мајушно магаре ностаде превелика магарчипа; сем тога дарована му је така гласина, да је наш дугоушати Херкулес својом дреком поилашио читаву шуму. Почеше говорити о магарцу: „Боже мој, какав ли је то звер ? Каквог ли је рода? Мора бити да је зубат! — а роговима на глави, нема броја". Једном речи, само се о магарцу гбворило. Но чиме се све ово свршило ? Не прође ни пуна година, и сви дознадоше , ко је магарац. Због своје глупости, магарац уђе у пословицу, и на магарцу носе воду. Ио раси и но чиновима, узвишеност је добра; но која је вајда, кад је душа подла ?

15 Д в а г о л у 6 а. Два голуба живљаху као два рођена брата; један без другога, нити су јели ни пили; где видиш једног, на сваки начин и други јету; и радост и жалост дељаху нодједнако. Они нису опажали, како им брзо време пролази, на шта су боље могли и тражити ? Но један од њих намисли да странствује и лети по свету, те да лично види она чуда што је у причама слушао. Тада ће му другар рећи кроз сузе : „Куда ћеш ? и кака је корист скитати се