Просветни гласник

К Р И Д 0 В Љ Е В Е Б Л С II Е

11 Курјак и јагње. Јачи ће свагда слабијем наћи и с/гворити кривицу. За то ћемо наћи мноштво примера у историји. Но ми историју не иишемо, већ чујмо шта се о томе у баснама говори.

Једног жарког м топлог дана , дође јагњенце на некакав ноточић да се воде папије. На његову беду, ту негде близу, деси се гладан курјак. Угледа јагње, и мишљаше како ће га зграбити. Но и то му наде на иамет: како да окриви јагње; па на један пут повиче: •— „Ти, безобразно јагње, како смеш твојом нечистом њуигком мени овде мутити воду ? За такав твој безобразлук и дрскост, главу ћу ти откинути". На то ће му јагње смерно одговорити: — „Ако ми светљејши курјак дозволи, ја се усуђујем ово рећи: да за сто корака миже Светлости воду пијем; светли курјак узалуд се љути, јер ја њему воду никако ие могу мутити". „Дакле ја лажем ! Гле ти безобразног пуштана! Ео је још чуо оваку дрскост на свету! Па ми се чини, да си ти мени и иретирошле године овде увреду нанело, - ја то нисам заборавио, мој драги пријатељу!" — „Та за име света, рећи је јадно агње. још пема пи пуна година како сам се ојагњило". — „Ако ниси ти било, онда је твој брат". — „Ја немам браће", одговори му јагње. — „Ако није брат, онда је кум или пријатељ, или ма ко од вашег рода. Ви сами, ваши нси и ваши чобатш, сва ми зла чините и пакости правите; но за све те увреде, ја ћу с тобом да се разрачуиам !" — „Ах, па шта сам ти ја криво?!" — ,/Иути, штене једно! ја сам се уморио, а зар ми је и до тога стало да слушам твоје погрешке! Ти си ми криво већ

и за то, што сам ја гладан". Ово рече, п у густу шуму јагње одвуче. 12 М а ј ж у н и. Кад когод какав носао иредузме и паметно га ради , онда ће и користи од тога иосла имати: а ништа није горе, но кад ко лудо, и без рачуна какав посао нредузима. Ја ћу за то навести пример из далеких страна. Ео је икад мајмуне видео, тај зна, како они све примају н свачему подражавају. Тако, у АФрици, где има много мајмуна, читав чопор беше се размилео по батовима и гранама једног густог дрвета, на из потаје гледаху како се ловац ваљаше по трави, а на раширеним мрежама. Мајмуни се почеше међу собом гуркати и један другом шанутати — „Погледајте га само, његовим комедијама неће бити краја: то се преврне, то се нружи, то се тако згрчи, да му се пе виде ни руке ни ноге. Ми, сестрице, не знамо ту вештину, па не би згорега било да је изучимо. Он се — чини ми се довољно нанревртао и наваљао, да'ко већ и оде, тада ми за њим одмах...." И заисга, он отиде, а мајмунима мреже остави. „Ајдмо дакле", повичу мајмуни, „не губимо време, дед'те да и ми пробамо!" Наши ти мајмуни сиђу с дрвета, а доле их чекаше мноштво простртих мрежа. Ночну се превртати, обртати и у мреже завијати: писка, врева, весеље — да не може боље бити! Али невоља наста кад су мајмуни хтели из мрежаизаћи! Међу тим, газда стражараше, па видећи да је време, дође гостима с цаковима. Мајмунн би јадни и побегли, али се ни један не може из мреже иснекљати , те их све тако рукама похватају и у џакове сгр иају.