Просветни гласник

ШКОЛЕ СРБА У УГАРСКОЈ И ХРВАТСКОЈ

ратном разбојишту, он је пао у болест, те се вратио у Беч. 'Гу га је дочекало поилашепо становништво, које се бојало, да Турци, који су продрли у Банат, пе прегаЗе Угарску, па да дођу наново под Беч. Против њега дигло се све. Мађари нису тајили, да су готови дићи буну, и већина жупанија угарских тражила је енергично повратак старе конституције. Ово нераспологкење против свих његових смерова и радова,'. нису на боље окренуле ни победе Људона и других његових генерала, јер су незадовољници подбадани са стране. У Нидерланду, где је већ од више година парод био узрујан, букнула је буна, његове намеснике иарод је протерао, револуцијом објављен је стари устав. Видећи да му се крај приближује, а бојећи се, да му наследници неће моћи овакој узрујаности одолевати, одлучио се он, да угарској врати конституцију. Мртав-болан, дрвћућом руком, потписао је Јосиф II. едикат, којим Угарској вратиконституцију, задржавајући у спази своје првашње наређење о верској толеранцији и укидању поданика спахинских. Тим беше Угарска бар за неко време умирена. У свима својима надама преварен, и не доживевши да се рат сврши, умрво је овај велики, најплеменитији владалац Аустријски 20. Фебруара 1790. године. Њега је на престолу наследио брат му Л.еонолд II., за кога Стојачковић вели, да се „сваком приликом ноказивао као највећи иокровитељ и благодјетељ народа српског." (Черте живота парода српског итд. стр. 60.). Он је почео да влада. ,у врло тешким нриликама. Држава, унутра уздрмана, подривена опаснимагитаторима; у Белгији овладала буна, у Угарској крајње незадовољство. Рат с Турцима трајаше још непрестапо, а са свих страна ваљаху се тешки облаци да се гњевно излију над царевином. Да не би изгубио све, одлучио

309

се Леополд II. да ире свега у унутрашњости уведе мир и ред, и да задовољи Мађаре, сазове он 6. Јуна 1790. године земаљски угарски сабор у Будиму, У целој монархији опажао се код вођа народних врло жив покрет. У том општем покрету учествоваху и Срби ; шта више, узрујаност у српском народу расла је још и за то, што су Срби били веома заинтересовани за судбину браће своје с оне стране Саве и Дунава. Крај тога, на вође српскога народа не осташе без утицаја ни оне идеје, што су се у то време из Париза по свету разлазиле. (Зсћмаскег, Ро1. Сгевсћ. <1ег Зегђеп 111 ТЈп§ - агп ст. 359.) Ми ћемо у следећем тај покрет сриских вођа у кратко пронратити. Пре по што је Аустрија објавила рат Турцима нозван је српски митрополит Мојсије Путиик у Беч, да онде двору предложи жалбе и тегобе народа сриског. Митроиолит је то учинио 15. Фебруара 1788. год. У овоме су по свој нрилици играли ве^у улогу нолитични обзири, но ирава воља, да се Срби, према њиховим молбама, задовоље. Не знамо, да је по тој представци што урађено, она је по свој прилици отишла међу акта, да повећа волумен оне Фасцикле, у коју су везиване жеље и теготе народа српског из давнатпњих времена. Незнамо, да ли је до емрти ЈосиФа II. митронолит Путник још шта чинио, али по смрти његовој, кад се на томе радило, да се скупи сабор мађарски, митрополит је под 22. мартом предао цару Леополду молбу, да се на сабор угарскн, који се намеравао да сазове, позове од српског народа у Угарској митрополит са још неколицином способиих личности из клира и народа. Двор му је на то одговорио да он молбу преда угарском сабору. Под 2. јуном исте године, митрополит је ову молбу ионовно и услед тога, краљ је на сабор угарски позвао како митрополита